Cor triatrium sinister (srce sa tri pretkomore) je retka kongenitalna anomalija srca, čini 0,1% svih kongenitalnih srčanih oboljenja.
Cor triatum dexter
Cor triatrium dexter (srce sa tri pretkomore) je retka kongenitalna anomalija srca, čini 0,1% svih kongenitalnih srčanih oboljenja.
Contractura Dupuytren
Contractura Dupuytren (fibromatosis palmaris) je pojava fleksione kontrakture prstiju ruku, koja se javlja usled fibroze i skvrčenja palmarne aponeuroze.
Commotio labyrinthi
Komocija labirinta je potres sadržaja unutrašnjeg uva, odnosno u pitanju je povreda labirinta sa ili bez frakture temporalne kosti.
Coccidioides immitis
Coccidioides immitis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na temperaturi od 25°C se vide septirane hife i artrokonidije. Na 37°C se vide okrugle spore debelih zidova.
Čmičak (Hordeolum)
Hordeolum je gnojno zapaljenje lojnih (Zeiss), modifikovanih znojnih (Moll) žlezda – hordeolum externum (spoljašnji), kao i Meibomovih žlezda – hordeolum internum (unutrašnji hordeolum).
Clostridium tetani
Clostridium tetani je anaerobna, Gram pozitivna bakterija. U preparatima kulture se vidi kao dug i tanak štapić, raspoređen pojedinačno ili u vidu paketa čioda, sa okruglom terminalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bakterije, tako da Cl.tetani liči na čiodu, palicu za doboš ili šibicu. Ima peritrihijalne flagele, što znači da je pokretan. Kapsulu ne stvara.
Clostridium perfringens
Rod Clostridium čine brojne bakterijske vrste. To su Gram pozitivni bacili koji u starim kulturama ispoljavaju Gram labilnost. U preparatima kulture se vide kao dugi i tanki štapići, raspoređeni pojedinačno ili u vidu paketa čioda, sa okruglom terminalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bakterije, tako da liče na čiodu, palicu za doboš ili šibicu. Kapsulu ne stvaraju. Klostridije mogu, pored enzima, stvarati i snažne egzotoksine. Na osnovu vrsta i količine egzotoksina i solubilnih antigena C. perfringens je podeljen u 5 serotipova od A – E. Za čoveka su su patogeni serotipovi A i C.
Clostridium dificile - izaziva pojavu Enterokolitisa
Clostridium difficile izaziva pseudomembranozni kolitis. Pseudomembranozni kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.
Clostridium botulinum
Clostridium botulinum je Gram pozitivna, anaerobna bakterija čije se spore nalaze u zemlji i vodi. Cl.botulinum se vidi kao dugačak štapić raspoređen pojedinačno, ređe u parovima, sa subterminalnom ovalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bacila. Pokretan je i ne stvara kapsulu.
Clavus (Kurje oko)
Klavus (clavus, kurje oko) je cirkumskriptno, hiperkeratotično, konusno zadebljanje kože, čiji je tvrdi vrh u obliku trna okrenut prema dermisu.
Citrobacter
Rod Citrobacter je klasifikovan u porodicu Enterobacteriaceae. Citrobacter je Gram negativan bacil, nepravilno raspoređen u polju i ne može se pod mikroskopom razlikovati od ostalih Enterobacteriaceae. Obuhvata nekoliko vrsta:
Citomegalovirus infekcija
Klinički sindromi
Infekcija kod odraslih-vreme inkubacije nije sasvim poznato, a simptomi infekcije su nekarakteristični: povišena telesna temperatura uz otok limfnih čvorova. Veoma retko se javljaju hepatitis ili miokarditis. Virus se izlučuje potom kratko vreme pljuvačkom, i vrlo često duže vreme genitalnim iscetkom odnosno urinom. Lečenje je simptomatsko, jer ne postoje specifični lekovi za virusne infekcije, a zbog blage kliničke slike, infekcija može da prođe i neprepoznata. Infekcija CMV -om deluje imunosupresivno (raste broj T supresorskih limfocita, oslabljene funkcije limfocita).
Infekcija kod odraslih-vreme inkubacije nije sasvim poznato, a simptomi infekcije su nekarakteristični: povišena telesna temperatura uz otok limfnih čvorova. Veoma retko se javljaju hepatitis ili miokarditis. Virus se izlučuje potom kratko vreme pljuvačkom, i vrlo često duže vreme genitalnim iscetkom odnosno urinom. Lečenje je simptomatsko, jer ne postoje specifični lekovi za virusne infekcije, a zbog blage kliničke slike, infekcija može da prođe i neprepoznata. Infekcija CMV -om deluje imunosupresivno (raste broj T supresorskih limfocita, oslabljene funkcije limfocita).
Cistokela i uretrokela
Spuštanje prednjeg zida vagine je retko kada izolovana pojava već je uglavnom praćena spuštanjem i uretre ili mokraćne bešike što dovodi do stvaranja uretrokele i cistokele.
Cistinurija
Cistinurija je nasledni poremećaj u kojem je povišeno izlučivanje urinom dvobaznih amino-kiselina. Značajna je kao uzrok rekurentne renalne kalkuloze.
Cistična fibroza
Cistična fibroza ili mukoviscidoza je bolest koja se nasleđuje autozomno recesivno. To je jedna od najšešćih genetskih bolesti belaca. Karakteriše se promenama na plućima i pankreasu gde se stvara gusti, mukozni sekret koji može dovesti do zapušenja bronhiola i pankreasnih kanala, što dovodi do čestih zapaljenja i insuficijencije ova dva organa. Cistična fibroza može dovesti i do poremećaja ostalih organa: semenih kanalića u testisima usled čega nastupa sterilitet, poremećaja u sistemu organa za varenje, dijabetesa.
Ciste žutog tela (Luteinske ciste)
Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem, a nalaze se u jajniku ili na njemu. Luteinske ciste nastaju uvećanjem žutog tela i njegovim ispunjavanjem tečnošću. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze uili teke interne.
Ciste u dojkama
Ciste su šupljine ispunjene tečnošću koja može biti serozna, mlečna, krvava ili smeđe boje. Ciste se ponekad mogu napipati naročito ako su smeštene blizu površine kože ili su veće od 1 cm. U dubljim slojevima dojki, naročito kod većih (voluminoznijih) dojki najčešće ih nije moguće napipati.
Ciste i fistule na vratu
Urođene ciste i fistule na vratu predstavljaju kongenitalne malformacije ovog predela. Prema mestu nastajanja one se dele na medijalne i lateralne.
Ciroza jetre
Ciroza jetre je stanje u kome su svi delovi jetre zahvaćeni patološkim promenama. Uzrok ciroze može biti prekomerna upotreba alkohola i tada govorimo o alkoholnoj cirozi. Unošenjem velikih količina alkohola se stvara velika količina masti što jetri onemogućava da utoli potrebe za kiseonikom. Kao odgovor imunološkog sistema na ovakvo stanje dolazi do upalnog procesa koji uništava ćelije jetre.
Čir na želucu (Ulcus gaster)
Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.
Čir na dvanaestopalačnom crevu
Pod ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna erozija, razjedina sluzokože sa prodiranjem ka mišićnom sloju i dublje, što može dovesti do nastanka perforacije, pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja. Ulkusni krater može biti ispunjen krvlju, kao i proteinskim eksudatom. Ovakva manifestacija je tipična za akutno stanje ove bolesti. Čir koji se nalazi na prednjem zidu dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije (pucanja), dok na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.
Čir (Furunculus)
Uzrok nastanka
Uzrokovano je koagulaza pozitivnim stafilokoom (Staphylococcus aureus), koji se često istovremeno nalazi u nosu, spoljnem ušnom kanalu, perianalnom predelu obolelih osoba.
Uzrokovano je koagulaza pozitivnim stafilokoom (Staphylococcus aureus), koji se često istovremeno nalazi u nosu, spoljnem ušnom kanalu, perianalnom predelu obolelih osoba.
Ciklotimija
Uzrok nastanka
Najčešće je nasledna. Simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima već usled klinički značajnog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja.
Najčešće je nasledna. Simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima već usled klinički značajnog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja.
Choroideremia
Choroideremia je retka nasledna bolest koja uzrokuje progresivan gubitak vida usled degeneracije horoidee.
Chlamydia trachomatis
Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese.
Chlamydia psittaci
Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese.
Chlamydia pneumoniae
Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese.
Chlamidia infekcija (hlamidija)
Uzrok nastanka
Uzročnik je Chlamydia trachomatis, gram negativna bakterija. Infekcija nastaje seksualnim putem.
Uzročnik je Chlamydia trachomatis, gram negativna bakterija. Infekcija nastaje seksualnim putem.
Cervikalno rebro
Normalno postoji 12 para rebara. Cervikalno rebro predstavlja prekobrojno rebro koje polazi od sedmog vratnog pršljena.
Cervikalni polip (polip grlića materice)
Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Cervikalni polip je najčešći benigni izraštaj (hiperplazija) endocervikalne sluzokože.
Cervikalna intraepitelna neoplazija
S obzirom na nalaz humanog papiloma virusa – HPV visokog rizika u 99,8% slučajeva raka vrata materice, danas se pretpostavlja da je ovaj virus neophodan u pokretanju promena ćelije, koje vode nastanku displastične i maligne ćelije.
Cerumen obturans
Cerumen obturans nastaje usled nakupljanja velike količine cerumena u spoljašnjem ušnom kanalu.
Cerebrospinalna rinoreja
Cerebrospinalna rinoreja predstavlja isticanje cerebrospinalne tečnosti iz nosa.
Cerebralna cisticerkoza
Uzrok nastanka
Uzročnik je Cysticercus cellulosae, predstavlja vezikule, larve Taenia solium.
Uzročnik je Cysticercus cellulosae, predstavlja vezikule, larve Taenia solium.
Cerebralna amiloidna angiopatija
Cerebralna amiloidna angiopatija je neurološki poremećaj u kome se amiloid (abnormalni protein) nakuplja na zidovima moždanih arterija.
Castelmanova bolest
Castelmanova bolest je veoma retka bolest koja se karakteriše hiperplazijom i uvećanjem limfnih čvorova i proliferacijom kapilara. U 90% slučajeva nalazi se hijalino – vaskularni tip, a u 10% plazmocelularni tip.
Čarg – Štrausov (Churg Strauss) sindrom
Čarg – Štrausov sindrom (Churg Strauss) ili alergijska granulomatoza je veoma redak oblik vaskulitisa. U ovom oboljenju postoje znaci vaskulitisa na koži i unutrašnjim organima, udruženi sa astmom i povećanim brojem jedne vrste belih krvnih ćelija koje se zovu eozinofili.
Capillaritis alba
Capillaritis alba (atrophie blanche, summer ulcer) predstavlja oštećenja arteriola (arteriolitis) sa okluzijom njihovog lumena.
Candida
Candida se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su Candida albicans Candida glabrata i Candida tropicalis.
Campylobacter
Campylobacter je veoma sitan, u obliku zapete izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Za oboljevanja ljudi značajne su dve vrste: C.fetus i C.jejuni. Bakterija prianja uz zid creva, razara ga i proizvodi toksin koji izaziva bolest. Campylobacter je osetljiv na toplotu i uobičajene dezinficijense, tako da ga uništavaju pasterizacija mleka, odgovarajuća termička obrada mesa i hlorisanje vode, a smrzavanje može smanjiti njegovu koncentraciju u određenoj namirnici.
Calcinosis cutis metabolica
Calcinosis cutis metabolica je opšta metabolička kalcinoza koja se karakteriše deponovanjem soli kalcijuma u koži i potkožnom tkivu.
Calcinosis cutis dystrophica
Calcinosis cutis dystrophica predstavlja deponovanje soli kalcijuma u prethodno patološki izmenjenim tkivama, npr. cistama, tumorima, ožiljcima.
Calcinosis cutis circumscripta
Lokalizovana metabolička kalcinoza predstavlja lokalno deponovanje soli kalcijuma u koži i potkožnim tkivima, pri čemu je koncentracija kalcijuma i fosfora u serumu normalna.
Burzitis (Bursitis)
Burzitis je zapaljenje burze, male zatvorene vreće ispunjene tečnošću smeštene u unutrašnjosti zglobova. Burze izgledaju kao balon ispunjen sa malo tečnosti i spljošten imeđu ostalih tkiva. Njihova funkcija jeste da smanje trenje između tetiva i kosti, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože.
Burkholderia pseudomallei
Burkholderia pseudomallei (Malleomyces pseudomallei, Actinobacillus pseudomallei) je štapićasta, Gram negativna, pokretna bakterija, prisutna na tlu i u vodama u tropskim predelima. Ova bakterija je interesantna, jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u biološkom terorizmu.
Put prenošenja
Rezervoari su domaće životinje (koze, konji, svinje, ovce), divlji glodari, majmuni. Čovek se inficira inhalacijom kapljica ili direktnim kontaktom sa kontaminiranom vodom, hranom ili tlom. Postoje i slučajevi prenošenja seksualnim putem.
Put prenošenja
Rezervoari su domaće životinje (koze, konji, svinje, ovce), divlji glodari, majmuni. Čovek se inficira inhalacijom kapljica ili direktnim kontaktom sa kontaminiranom vodom, hranom ili tlom. Postoje i slučajevi prenošenja seksualnim putem.
Burkholderia mallei
Burkholderia mallei je aerobna, Gram negativna, nepokretna bakterija. Ne stvara kapsulu. Kolonije su sitne, podsećaju na kapljice meda. Ova bakterija je interesantna, jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u biološkom terorizmu.
Put prenošenja
Burkholderia mallei uzrokuje sakagiju, koja je primarno bolest životinja, najčešće konja, mula i magaraca. Retko se javlja kod ljudi. Ugroženi su veterinari, dreseri, zaposleni u klanicama i laboratorijama. Čovek se inficira direktnim kontaktom sa inficiranom životinjom, a bakterija ulazi kroz mikrotraume na koži i sluzokoži ili kapljičnim putem.
Put prenošenja
Burkholderia mallei uzrokuje sakagiju, koja je primarno bolest životinja, najčešće konja, mula i magaraca. Retko se javlja kod ljudi. Ugroženi su veterinari, dreseri, zaposleni u klanicama i laboratorijama. Čovek se inficira direktnim kontaktom sa inficiranom životinjom, a bakterija ulazi kroz mikrotraume na koži i sluzokoži ili kapljičnim putem.
Bulozni pemfigoid (Pemfigoid bullosus)
Uzrok nastanka
Radi se o autoimunoj bolesti kod koje centralno mesto u patogenezi ima produkcija autoantitela prema zoni bazalne membrane, kada dolazi do aktiviranja sistema komplementa klasičnim putem. Oslobađaju se proteolitički enzimi, koji degradiraju vezivno tkivne elemnte, naročito elastin i kolagen bazalne membrane.
Radi se o autoimunoj bolesti kod koje centralno mesto u patogenezi ima produkcija autoantitela prema zoni bazalne membrane, kada dolazi do aktiviranja sistema komplementa klasičnim putem. Oslobađaju se proteolitički enzimi, koji degradiraju vezivno tkivne elemnte, naročito elastin i kolagen bazalne membrane.
Bulozna epidermoliza
Uzrok nastanka
Mogu se nasleđivati autozomno dominantno i autozomno recesivno.
Epidermolysis bullosa hereditaria simplex, Epidermolysis bullosa hereditaria lethalis, Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica:
Klinička slika
Epidermolysis bullosa hereditaria simplex – prve promene se mogu javiti i na rođenju ili kasnije, ali svakako u toku prve godine života. Na delovima kože koji su najčešći izloženi mehaničkom pritisku, kao što su laktovi, kolena, dlanovi, tabani, gluteus, javljaju se bule do veličine oraha ispunjene seroznim sadržajem. Retko se kod beba koje sisaju ovakve promene javljaju na jeziku i u usnoj duplji. Lako prskaju, pa nastaju erozije koje brzo epitelizuju bez ožiljaka. Opšte stanje bolesnika je dobro. Iako kutana fragilnost perzistira čitavog života, posle puberteta bule se sve ređe pojavljuju.
Postoji i jedna klinička varijanta ove bolesti kada se traumatske bule prvi put zapažaju u odraslom dobu, na tabanima, najčešće kod vojnika posle dugih marševa i značajna je jer onemogućava duže hodanje.
Mogu se nasleđivati autozomno dominantno i autozomno recesivno.
Epidermolysis bullosa hereditaria simplex, Epidermolysis bullosa hereditaria lethalis, Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica:
Klinička slika
Epidermolysis bullosa hereditaria simplex – prve promene se mogu javiti i na rođenju ili kasnije, ali svakako u toku prve godine života. Na delovima kože koji su najčešći izloženi mehaničkom pritisku, kao što su laktovi, kolena, dlanovi, tabani, gluteus, javljaju se bule do veličine oraha ispunjene seroznim sadržajem. Retko se kod beba koje sisaju ovakve promene javljaju na jeziku i u usnoj duplji. Lako prskaju, pa nastaju erozije koje brzo epitelizuju bez ožiljaka. Opšte stanje bolesnika je dobro. Iako kutana fragilnost perzistira čitavog života, posle puberteta bule se sve ređe pojavljuju.
Postoji i jedna klinička varijanta ove bolesti kada se traumatske bule prvi put zapažaju u odraslom dobu, na tabanima, najčešće kod vojnika posle dugih marševa i značajna je jer onemogućava duže hodanje.
Bulimija
Uzrok nastanka
Smatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice prvobitni uzrok bulimije. Bulimičarka je obično osoba koja želi previše da postigne i teži savršenstvu, a oseća da ne može da zadovolji očekivanja svojih roditelja. Njeno samopoštovanje je na niskom nivou i pati od depresije. Možda je kao dete bila fizički ili seksualno zlostavljana; oko polovine svih obolelih od bulimije ima u prošlosti iskustvo zlostavljanja.
Smatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice prvobitni uzrok bulimije. Bulimičarka je obično osoba koja želi previše da postigne i teži savršenstvu, a oseća da ne može da zadovolji očekivanja svojih roditelja. Njeno samopoštovanje je na niskom nivou i pati od depresije. Možda je kao dete bila fizički ili seksualno zlostavljana; oko polovine svih obolelih od bulimije ima u prošlosti iskustvo zlostavljanja.
Budd – Chiarijev sindrom
Budd – Chiarijev sindrom predstavlja trombozu velikih hepatičkih vena, sa pratećom kongestijom, nekrozom jetre, razvojem fibroze i portne hipertenzije.
Uzrok nastanka
Uzroci su: trombi, smanjenje antitrombina III, hematološka oboljenja (policitemija, leukemije, drepanocitoza), tumori, zapaljenski procesi u jetri, žučnoj kesi, pankreasu i u maloj karlici, parazitarne i gljivične bolesti jetre, kontraceptivi, trauma i trudnoća.
Uzrok nastanka
Uzroci su: trombi, smanjenje antitrombina III, hematološka oboljenja (policitemija, leukemije, drepanocitoza), tumori, zapaljenski procesi u jetri, žučnoj kesi, pankreasu i u maloj karlici, parazitarne i gljivične bolesti jetre, kontraceptivi, trauma i trudnoća.
Brucella - Bruceloza
Brucellae su Gram negativni, intracelularni, aerobni kokobacili, asporogeni i nepokretni. Pošto je ćelijski zid Brucela bogat lipidima, teško se boje tehnikom po Gramu. Patogene vrste za čoveka su: Brucella melitensis, B. suis, B. abortus i B. canis. Svi sojevi Brucela sadrže iste antigenske faktore: od kojih dominira faktor M (B. melitensis), faktor A (B.abortus i B.suis).
Put prenošenja
Rezeorvar su u prirodi domaće životinje. Najviše ih ima u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja. Do infekcije čoveka može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, alimentarnim putem preko nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem. Ulazna vrata infekcije su sluzokoža respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta, koža i konjunktive. Interhumani prenos ne postoji. Bruceloza se javlja kao profesionalna bolest stočara, zemljoradnika, veterinara, mesara i laboratorijskih radnika.
Put prenošenja
Rezeorvar su u prirodi domaće životinje. Najviše ih ima u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja. Do infekcije čoveka može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, alimentarnim putem preko nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem. Ulazna vrata infekcije su sluzokoža respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta, koža i konjunktive. Interhumani prenos ne postoji. Bruceloza se javlja kao profesionalna bolest stočara, zemljoradnika, veterinara, mesara i laboratorijskih radnika.
Bronhijalna astma
Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije. Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.
Bronhiektazije
Uzrok nastanka
Uzroci su brojni, a najčešći su : urođene bronhiektazije, mehanička oštećenja bronhija, inflamatorni pneumonitis (aspiracija želudačnog sadržaja ili hemikalija, inhalacija gasova, lekovi…), granulomatoze (tuberkuloza, sarkoidoza…), imune deficijencije, poremećaji mukocilijarnog klirensa, postifektivno oštećenje bronhija (bakterijama, virusima ili protozoama).
Uzroci su brojni, a najčešći su : urođene bronhiektazije, mehanička oštećenja bronhija, inflamatorni pneumonitis (aspiracija želudačnog sadržaja ili hemikalija, inhalacija gasova, lekovi…), granulomatoze (tuberkuloza, sarkoidoza…), imune deficijencije, poremećaji mukocilijarnog klirensa, postifektivno oštećenje bronhija (bakterijama, virusima ili protozoama).
Brill – Zinsserova bolest (obnovljeni pegavac)
Brill – Zinsserova bolest predstavlja pozni recidiv pegavca i javlja se samo kod ljudi koji su pre više godina preboleli pegavac.
Uzrok nastanka
Rickettsia prowazeki je rikecija. Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina.
Jedini rezervoar u prirodi je čovek i to bilo bolesnik od primarnog pegavog tifusa ili od Brill-Zinsserove bolesti, bilo rikecionoša. Prenosi se sa čoveka na čoveka samo posredstvom čovečije vaši tela (Pediculus humanis corporis).
Uzrok nastanka
Rickettsia prowazeki je rikecija. Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina.
Jedini rezervoar u prirodi je čovek i to bilo bolesnik od primarnog pegavog tifusa ili od Brill-Zinsserove bolesti, bilo rikecionoša. Prenosi se sa čoveka na čoveka samo posredstvom čovečije vaši tela (Pediculus humanis corporis).
Brennerov tumor
Uzrok nastanka
Etiologija je još uvek nepoznata, rizični faktori su nizak paritet, odnosno sterilitet i porodična opterećenost.
Klinička slika
Dobroćudni Brennerov tumor javlja se uglavnom jednostrano, a u svega 6-7% slučajeva na oba jajnika. Kod jednostranog javljanja češći je na levom jajniku. Dobro je ograničen od ostalog tkiva, a površina mu je obično režnjevita, sive, žute ili bele boje. Dobroćudni tip ovog tumora čini 1-2% svih primarnih tumora jajnika. Javlja se uglavnom od četvrte do osme decenije života, najčešće oko 50. godine.
Etiologija je još uvek nepoznata, rizični faktori su nizak paritet, odnosno sterilitet i porodična opterećenost.
Klinička slika
Dobroćudni Brennerov tumor javlja se uglavnom jednostrano, a u svega 6-7% slučajeva na oba jajnika. Kod jednostranog javljanja češći je na levom jajniku. Dobro je ograničen od ostalog tkiva, a površina mu je obično režnjevita, sive, žute ili bele boje. Dobroćudni tip ovog tumora čini 1-2% svih primarnih tumora jajnika. Javlja se uglavnom od četvrte do osme decenije života, najčešće oko 50. godine.
Bradikardija
Sinusna bradikardija označava usporenje srčane frekvencije ispod 60 udara u minutu. Spori ritam srca može biti fiziološki normalan za neke pacijente, dok frekvencija < 60/min može biti neadekvatna za druge.
Uzrok nastanka
Uzroci mogu biti različiti. Fiziološka sinusna bradikardija nalazi se u sportista i težih fizičkih radnika. Povećan tonus vagusa uzrokuje sinusnu bradikardiju (san, poremećaji vegetativnog nervnog sistema, povećanje intrakranijalnog pritiska, ikterus, rana faza inferiornog infarkta miokrada). Reverzibilni uzroci bradikardije su: hipovolemija, hipoksija, H jon acidoza, hipo/hiperkalijemija, hipoglikemija, hipotermija, toksini, tamponada srca, tenzioni pneumotoraks, tromboza (koronarna ili pulmonalna), trauma (hipovolemija, povećani ICP).
Uzrok nastanka
Uzroci mogu biti različiti. Fiziološka sinusna bradikardija nalazi se u sportista i težih fizičkih radnika. Povećan tonus vagusa uzrokuje sinusnu bradikardiju (san, poremećaji vegetativnog nervnog sistema, povećanje intrakranijalnog pritiska, ikterus, rana faza inferiornog infarkta miokrada). Reverzibilni uzroci bradikardije su: hipovolemija, hipoksija, H jon acidoza, hipo/hiperkalijemija, hipoglikemija, hipotermija, toksini, tamponada srca, tenzioni pneumotoraks, tromboza (koronarna ili pulmonalna), trauma (hipovolemija, povećani ICP).
Bowenova bolest
Uzrok nastanka
Etiologija je kompleksna: ultravioletno zračenje, genetski faktori, hemijski karcinogeni, neorganski arsen i dr.
Klinička slika
Javlja se na koži lica, trupa i gornjih ekstremiteta u vidu solitarnih (pojedinačnih), ređe multiplih plakova. Počinje kao jasno ograničena blago elevirana plaža ovalnog ili nepravilnog oblika, promera do 10 cm ili više. Prekrivena je beličastim skvamama i mrkim krustama, pa makroskopski podseća na vulgarnu psorijazu ili numularni ekcem. Kod nelečenih slučajeva ovakva promena se godinama ne menja. Pojava induracije (otvrdnjavanja) i ulceracije ukazuje na početak razvoja spinocelularnog karcinoma.
Etiologija je kompleksna: ultravioletno zračenje, genetski faktori, hemijski karcinogeni, neorganski arsen i dr.
Klinička slika
Javlja se na koži lica, trupa i gornjih ekstremiteta u vidu solitarnih (pojedinačnih), ređe multiplih plakova. Počinje kao jasno ograničena blago elevirana plaža ovalnog ili nepravilnog oblika, promera do 10 cm ili više. Prekrivena je beličastim skvamama i mrkim krustama, pa makroskopski podseća na vulgarnu psorijazu ili numularni ekcem. Kod nelečenih slučajeva ovakva promena se godinama ne menja. Pojava induracije (otvrdnjavanja) i ulceracije ukazuje na početak razvoja spinocelularnog karcinoma.
Botulizam
Uzrok nastanka
Izazivač ove bolesti je Clostridium botulinum, gram pozitivna, anaerobna bakterija. Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte. Čovek nije izvor zaraze. Osnovni mehanizam prenošenja je alimentarni. Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih proizvoda i dr.
Izazivač ove bolesti je Clostridium botulinum, gram pozitivna, anaerobna bakterija. Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte. Čovek nije izvor zaraze. Osnovni mehanizam prenošenja je alimentarni. Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih proizvoda i dr.
Borrelia burgdorferi - Lajmska bolest
Borrelia burgdorferi je gram negativni štapić, spiralno uvijen, pokretan, pripada rodu Borrelia, a porodici Spirohetacea. Ćelijski zid borelije sadrži toksični lipopolisaharid koji ima inflamacijska svojstva.
Put prenošenja
Rezervoari borelija su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose borelije na čoveka, ali i na domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi profesionalno ili rekreativno.
Put prenošenja
Rezervoari borelija su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose borelije na čoveka, ali i na domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi profesionalno ili rekreativno.
Bordetella pertussis
Bordetella pertussis je aerobni, mali, kratak, nepokretan Gram negativni bacil koji poseduje više toksina sa osobinama da dovode do adherencije na trepljasti epitel, do smanjenja cilijarne aktivnosrti, nekroze epitela, do povećanja leukocitoze, limfocitoze i hemaglutinacije.
Put prenošenja
Izvor je isključivo bolesnik koji je zarazan 2 – 4 nedelje od početka bolesti. Bolest je tipična kapljična infekcija, ulazna vrata su sluzokože respiratornog trakta. Obolevaju najčešće predškolska deca od 1 – 5 godina, ali i odojčad.
Put prenošenja
Izvor je isključivo bolesnik koji je zarazan 2 – 4 nedelje od početka bolesti. Bolest je tipična kapljična infekcija, ulazna vrata su sluzokože respiratornog trakta. Obolevaju najčešće predškolska deca od 1 – 5 godina, ali i odojčad.
Bolesti limfnog sistema
Najčešće bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem.
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda (lymphangitis i lymphadenitis)
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda su najčešće posledica povreda i zapaljenja kože, naročito izazvanih stafilokokom i streptokokom.
Od mesta infekcije se kroz kožu pruža crvena, topla i osetljiva traka prema regionalnoj limfnoj žlezdi koja je uvećana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Postoje i generalizovani znaci zapaljenja: povećan broj leukocita i ubrzana sedimentacija.
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda (lymphangitis i lymphadenitis)
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda su najčešće posledica povreda i zapaljenja kože, naročito izazvanih stafilokokom i streptokokom.
Od mesta infekcije se kroz kožu pruža crvena, topla i osetljiva traka prema regionalnoj limfnoj žlezdi koja je uvećana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Postoje i generalizovani znaci zapaljenja: povećan broj leukocita i ubrzana sedimentacija.
Bolest sinusnog čvora (sick sinus syndrome)
Bolest sinusnog čvora je uzrokovana nesposobnošću sinusnog čvora da normalno stvara nadražaje, ili poremećajem sprovođenja impulsa od sinusnog čvora na pretkomore.
Uzrok nastanka
Većina (50-70%) bolesnika sa bolešću sinusnog čvora nema drugo kardiovaskularno oboljenje. Patohistološke studije su pokazale postojanje izražene fibroze sinusnog čvora i delova pretkomora, a nekad i atrioventrikularnog nodusa. U ostalih bolesnika najčešće je prisutna angina pektoris ili preboleli infarkt miokarda, nekad kardiomiopatije i valvularne mane srca.
Uzrok nastanka
Većina (50-70%) bolesnika sa bolešću sinusnog čvora nema drugo kardiovaskularno oboljenje. Patohistološke studije su pokazale postojanje izražene fibroze sinusnog čvora i delova pretkomora, a nekad i atrioventrikularnog nodusa. U ostalih bolesnika najčešće je prisutna angina pektoris ili preboleli infarkt miokarda, nekad kardiomiopatije i valvularne mane srca.
Bolest mačjeg ogreba (Cat schratch disease)
Bolest mačjeg ogreba (Cat scratch disease) je regionalni limfadenitis nastao zbog ujeda ili ogrebotine mačke.
Uzrok nastanka
Uzročnik je Bartonella henselae, mali, polimorfni Gram negativni bacil koji se kultiviše na običnim hranilištima. Međutim i Afipia felis, mali polimorfni bacil može ponekad biti uzročnik.
Prenosioci infekcije su mačke koje ne pokazuju znakove bolesti. Širi se kontaktom sa zaraženom mačkom, kao posledica mačjeg ugriza ili ogreba ili kontakta mačje pljuvačke (lizanjem) sa oštećenom kožom ili konjunktviom oka.
Uzrok nastanka
Uzročnik je Bartonella henselae, mali, polimorfni Gram negativni bacil koji se kultiviše na običnim hranilištima. Međutim i Afipia felis, mali polimorfni bacil može ponekad biti uzročnik.
Prenosioci infekcije su mačke koje ne pokazuju znakove bolesti. Širi se kontaktom sa zaraženom mačkom, kao posledica mačjeg ugriza ili ogreba ili kontakta mačje pljuvačke (lizanjem) sa oštećenom kožom ili konjunktviom oka.
Bolest ludih krava
Uzrok nastanka
Kravlje ludilo ili goveđu spongiformnu encefalopatiju ne uzrokuje mikroorganizam, virus ili bakterija tako da se ne pokreće delovanje imunološkoga sistema. Za prenos spongiformnih encefalopatija odgovorni su prioni. Ustanovljeno je da su prioni proteini, bez nukleinske kiseline, a inače su normalni sastojci membrana ćelije. Patoločki prionski protein unosi se od zaražene životinje i retko sa čoveka na čoveka-transplatacijom ili ga proizvodi mutirani gen, nagomilava se u mozgu dovodeći do oštećenja i propadanja neurona, glioze I izražene vakuolizacije koja daje sunđerasti izgled mozga (otuda i naziv bolesti).
Kravlje ludilo ili goveđu spongiformnu encefalopatiju ne uzrokuje mikroorganizam, virus ili bakterija tako da se ne pokreće delovanje imunološkoga sistema. Za prenos spongiformnih encefalopatija odgovorni su prioni. Ustanovljeno je da su prioni proteini, bez nukleinske kiseline, a inače su normalni sastojci membrana ćelije. Patoločki prionski protein unosi se od zaražene životinje i retko sa čoveka na čoveka-transplatacijom ili ga proizvodi mutirani gen, nagomilava se u mozgu dovodeći do oštećenja i propadanja neurona, glioze I izražene vakuolizacije koja daje sunđerasti izgled mozga (otuda i naziv bolesti).
Bolest apokrinih žlezda - Bromhidroza, Hromhidroza, Morbus Fox – Fordyce
Bromhidroza označava pojavu znoja neprijatnog mirisa.
Postoji mišljenje da je neprijatan miris uzrokovan posebnom supstancom, tzv. feromonom, koga pod uticajem androgenih hormona izlučuju apokrine žlezde. Neprijatan miris znoja može da potiče i od bakterijske razgradnje znoja. Involucijom apokrinih žlezda bromhidroza postaje sve slabija i konačno iščezava. Za uklanjanje neugodnog mirisa prvenstveno je potrebno održavanje higijene, a dolazi u obzir i primena antimikrobnih dezedoranasa.
Postoji mišljenje da je neprijatan miris uzrokovan posebnom supstancom, tzv. feromonom, koga pod uticajem androgenih hormona izlučuju apokrine žlezde. Neprijatan miris znoja može da potiče i od bakterijske razgradnje znoja. Involucijom apokrinih žlezda bromhidroza postaje sve slabija i konačno iščezava. Za uklanjanje neugodnog mirisa prvenstveno je potrebno održavanje higijene, a dolazi u obzir i primena antimikrobnih dezedoranasa.
Blefarospazam
Refleksni blefarospazam je tonični grč m. orbikularis oculi (grč kapka) i
nastaje nadražajem nerva trigeminusa pri brojnim oboljenjima oka –
keratoconjunctivitis, iridocyclitis i dr). Kod ovakvog blefarospazma
kapci su trajno grčevito zatvoreni.
Blefarospazam udružen zajedno sa suzenjem (epiphora) i nepodnošenjem svetlosti (photophobia) predstavlja trijas iritativnih simptoma koji se javljaju kod zapaljenskih promena na vežnjači (conjuctivitisa) i oboljenja prednjeg segmenta (keratitis, iridociklitis). Izlečenje nastupa kada se izleči bolest koja je izazvala blefarospazam.
Simptomatski blefarospazam nastaje usled nadražaja centralnih ili perifernih delova facijalnog nerva i refleksnim putem usled nadražaja oftalmičkog i optičkog nerva. Pored grčevito zatvorenih kapaka, grčem mogu biti zahavaćeni drugi mišići lica inervisani n. facijalisom. Obično se radi o kombinaciji toničkih i kloničnih grčenja. Simptomatski blefarospazam nastaje obično usled intrakranijalnih procesa (postencefalitički parkinsonizam, apscesi, tumori) Pomoć se sastoji u lečenju osnovnog oboljenja. Privremena poboljšanja mogu se postići injekcijama 50% – tnog alkohola u m. orbicularis oculi.
Blefarospazam udružen zajedno sa suzenjem (epiphora) i nepodnošenjem svetlosti (photophobia) predstavlja trijas iritativnih simptoma koji se javljaju kod zapaljenskih promena na vežnjači (conjuctivitisa) i oboljenja prednjeg segmenta (keratitis, iridociklitis). Izlečenje nastupa kada se izleči bolest koja je izazvala blefarospazam.
Simptomatski blefarospazam nastaje usled nadražaja centralnih ili perifernih delova facijalnog nerva i refleksnim putem usled nadražaja oftalmičkog i optičkog nerva. Pored grčevito zatvorenih kapaka, grčem mogu biti zahavaćeni drugi mišići lica inervisani n. facijalisom. Obično se radi o kombinaciji toničkih i kloničnih grčenja. Simptomatski blefarospazam nastaje obično usled intrakranijalnih procesa (postencefalitički parkinsonizam, apscesi, tumori) Pomoć se sastoji u lečenju osnovnog oboljenja. Privremena poboljšanja mogu se postići injekcijama 50% – tnog alkohola u m. orbicularis oculi.
Blastomyces dermatitidis
Blastomyces dermatitidis je gljivica, koja se nalazi u tlu i drveću.
Spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz
saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što
koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 37°C poseduju
blastospore sa kapsulom i nalaze se ekstracelularno (parazitski oblik).
Na 26°C ima segmentirane hife i konidije (saprofitni oblik).
Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom spora. Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. U rizične grupu spadaju ljudi sa slabljenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima i dr.).
Patološki (medicinski) značaj
Blastomikoza je gljivična infekcija koja uglavnom zahvata pluća, ali se može proširiti i na druge delove tela, najčešće kožu i kosti. Oko 50% infekcija prolazi asimptomatski, a kod ostalih se najčešće razvija infekcija pluća, a ređe i drugih organa.
Blastomikoza pluća počinje postepeno sa visokom temperaturom, groznicom i obilnim znojenjem. Kasnije nastaju bol u grudima, otežano disanje i kašalj, koji je nekad produktivan, mogu se javiti i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Infekcija pluća sporo progredira i nekada i spontano prolazi.
Kada se blastomikoza proširi može zahvatiti i druge organe, ali najčešće kožu, kosti i genitouretralni trakt. Infekcije kože počinje sa malim papulama iz kojih mogu razviti pustule. Zatim se razvijaju plakovi okruženi malim bezbolnim abscesima.
Može se javiti bolno oticanje kostiju, kao i bolno oticanje epididimisa ili zahvatanje prostate.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dokazivanja uzročnika u sputumu i bioptičkom materijalu, rendgenografije pluća i histopatoloških nalaza.
Lečenje
Kod blažih oblika lečenje nije potrebno, dok se kod težih primenjuju antifungicidi itrakonazol, flukonazol, ketokonazol, amfotericin B.
Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom spora. Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. U rizične grupu spadaju ljudi sa slabljenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima i dr.).
Patološki (medicinski) značaj
Blastomikoza je gljivična infekcija koja uglavnom zahvata pluća, ali se može proširiti i na druge delove tela, najčešće kožu i kosti. Oko 50% infekcija prolazi asimptomatski, a kod ostalih se najčešće razvija infekcija pluća, a ređe i drugih organa.
Blastomikoza pluća počinje postepeno sa visokom temperaturom, groznicom i obilnim znojenjem. Kasnije nastaju bol u grudima, otežano disanje i kašalj, koji je nekad produktivan, mogu se javiti i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Infekcija pluća sporo progredira i nekada i spontano prolazi.
Kada se blastomikoza proširi može zahvatiti i druge organe, ali najčešće kožu, kosti i genitouretralni trakt. Infekcije kože počinje sa malim papulama iz kojih mogu razviti pustule. Zatim se razvijaju plakovi okruženi malim bezbolnim abscesima.
Može se javiti bolno oticanje kostiju, kao i bolno oticanje epididimisa ili zahvatanje prostate.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dokazivanja uzročnika u sputumu i bioptičkom materijalu, rendgenografije pluća i histopatoloških nalaza.
Lečenje
Kod blažih oblika lečenje nije potrebno, dok se kod težih primenjuju antifungicidi itrakonazol, flukonazol, ketokonazol, amfotericin B.
Blastomikoza
Uzrok nastanka
Uzročnik je gljivica Blastomyces dermatitidis, koja se nalazi u tlu i drveću. Čovek se inficira inhalacijom spora. Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. U rizične grupu spadaju ljudi sa slabljenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima i dr.).
Klinička slika
Oko 50% infekcija prolazi asimptomatski, a kod ostalih se najčešće razvija infekcija pluća, a ređe i drugih organa.
Blastomikoza pluća počinje postepeno sa visokom temperaturom, groznicom i obilnim znojenjem. Kasnije nastaju bol u grudima, otežano disanje i kašalj, koji je nekad produktivan, mogu se javiti i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Infekcija pluća sporo progredira i nekada i spontano prolazi.
Kada se blastomikoza proširi može zahvatiti i druge organe, ali najčešće kožu, kosti i genitouretralni trakt. Infekcije kože počinje sa malim papulama iz kojih mogu razviti pustule. Zatim se razvijaju plakovi okruženi malim bezbolnim abscesima.
Može se javiti bolno oticanje kostiju, kao i bolno oticanje epididimisa ili zahvatanje prostate.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dokazivanja uzročnika u sputumu i bioptičkom materijalu, rendgenografije pluća i histopatoloških nalaza.
Lečenje
Kod blažih oblika lečenje nije potrebno, dok se kod težih primenjuju antifungicidi itrakonazol, flukonazol, ketokonazol, amfotericin B.
Uzročnik je gljivica Blastomyces dermatitidis, koja se nalazi u tlu i drveću. Čovek se inficira inhalacijom spora. Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. U rizične grupu spadaju ljudi sa slabljenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima i dr.).
Klinička slika
Oko 50% infekcija prolazi asimptomatski, a kod ostalih se najčešće razvija infekcija pluća, a ređe i drugih organa.
Blastomikoza pluća počinje postepeno sa visokom temperaturom, groznicom i obilnim znojenjem. Kasnije nastaju bol u grudima, otežano disanje i kašalj, koji je nekad produktivan, mogu se javiti i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Infekcija pluća sporo progredira i nekada i spontano prolazi.
Kada se blastomikoza proširi može zahvatiti i druge organe, ali najčešće kožu, kosti i genitouretralni trakt. Infekcije kože počinje sa malim papulama iz kojih mogu razviti pustule. Zatim se razvijaju plakovi okruženi malim bezbolnim abscesima.
Može se javiti bolno oticanje kostiju, kao i bolno oticanje epididimisa ili zahvatanje prostate.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dokazivanja uzročnika u sputumu i bioptičkom materijalu, rendgenografije pluća i histopatoloških nalaza.
Lečenje
Kod blažih oblika lečenje nije potrebno, dok se kod težih primenjuju antifungicidi itrakonazol, flukonazol, ketokonazol, amfotericin B.
Birt-Hogg-Dube sindrom
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka je nepoznat, zna se samo da se ovaj sindrom nasleđuje autozomno dominantno.
Klinička slika
Kožne promene se javljaju u trećoj i četvrtoj deceniji. Za ovaj sindrom karakteristična je pojava multiplih, malih papula, bele do crvene boje, kupastog oblika, veličine 2-4 mm, lokalizovanih najviše na kapilicijumu (kosmati deo glave), licu, u usnoj duplji, po vratu i grudnom košu. Karakteristične su i nešto manje, mekane papule na kapcima, vratu, pod pazuhom i gornjoj polovini tela.
Sa BHDS su često udruženi bubrežni karcinomi, ciste na plućima, spontani pneumotoraks, adenomi paratireoidne žlezde, emfizem pluća, polipi i adenokarcinomi kolona i mukozni polipi, kolagenomi, angiolipomi i lipomi.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, pregleda, rendgenografije pluća, ultrazvuka, CT-a (skenera), kolonoskopije i drugih dodatnih ispitivanja.
Lečenje
Ne postoji specifična terapija za kožne promene. Dermoabrazija i terapija laserom mogu otkloniti promene ali su one rekurentne.
Udružene promene se pojedinačno tretiraju.
Uzrok nastanka je nepoznat, zna se samo da se ovaj sindrom nasleđuje autozomno dominantno.
Klinička slika
Kožne promene se javljaju u trećoj i četvrtoj deceniji. Za ovaj sindrom karakteristična je pojava multiplih, malih papula, bele do crvene boje, kupastog oblika, veličine 2-4 mm, lokalizovanih najviše na kapilicijumu (kosmati deo glave), licu, u usnoj duplji, po vratu i grudnom košu. Karakteristične su i nešto manje, mekane papule na kapcima, vratu, pod pazuhom i gornjoj polovini tela.
Sa BHDS su često udruženi bubrežni karcinomi, ciste na plućima, spontani pneumotoraks, adenomi paratireoidne žlezde, emfizem pluća, polipi i adenokarcinomi kolona i mukozni polipi, kolagenomi, angiolipomi i lipomi.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, pregleda, rendgenografije pluća, ultrazvuka, CT-a (skenera), kolonoskopije i drugih dodatnih ispitivanja.
Lečenje
Ne postoji specifična terapija za kožne promene. Dermoabrazija i terapija laserom mogu otkloniti promene ali su one rekurentne.
Udružene promene se pojedinačno tretiraju.
Birgerova bolest
Birgerova bolest je hronična inflamatorna (zapaljenska) bolest koja
zahvata male arterije i vene ekstremiteta. Inflamacije su segmentalnog
karaktera sa očuvanim delovima krvnih sudova. Arterijsko stablo je
normalnog izgleda sve do mesta okluzije kada nastaje prekid u
kontinuitetu cirkulacije.
Uzrok nastanka
Najvažniji etiološki faktor je duvan. Obično obolevaju mlađi muškarci, ali se u poslednje vreme javlja i kod žena.
Klinička slika
Prvi simptom je hladnoća u nogama, klaudikacije ( bolovi pri naporu) i noćni bolovi. Kasnije se javljaju veoma bolne ulceracije i gangrene. Stopala su hladna, puls je slabije opipljiv ili odsutan ispod kolena. U oko 40% slučajeva se javlja nodularni, bolno osetljiv površinski tromboflebitis. U oko polovine pacijenata postoji osetljivost na hladnoću i pojava Raynaudovog fenomena.
Dijagnoza
Osim anamneze i pregleda, od neinvazivnih metoda najznačajniji je ultrazvuk, ali arteriografija definitivno potvrđuje dijagnozu.
Lečenje
Prekid pušenja. Protiv jakih bolova se uzimaju analgetici, može se pokušati sa hemoreološkim sredstvima, vazodilatatornom i antikoagulantnom terapijom. Kada su prisutne trofičke promene mora se pribeći amputaciji.
Uzrok nastanka
Najvažniji etiološki faktor je duvan. Obično obolevaju mlađi muškarci, ali se u poslednje vreme javlja i kod žena.
Klinička slika
Prvi simptom je hladnoća u nogama, klaudikacije ( bolovi pri naporu) i noćni bolovi. Kasnije se javljaju veoma bolne ulceracije i gangrene. Stopala su hladna, puls je slabije opipljiv ili odsutan ispod kolena. U oko 40% slučajeva se javlja nodularni, bolno osetljiv površinski tromboflebitis. U oko polovine pacijenata postoji osetljivost na hladnoću i pojava Raynaudovog fenomena.
Dijagnoza
Osim anamneze i pregleda, od neinvazivnih metoda najznačajniji je ultrazvuk, ali arteriografija definitivno potvrđuje dijagnozu.
Lečenje
Prekid pušenja. Protiv jakih bolova se uzimaju analgetici, može se pokušati sa hemoreološkim sredstvima, vazodilatatornom i antikoagulantnom terapijom. Kada su prisutne trofičke promene mora se pribeći amputaciji.
Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.
Uzrok nastanka
Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu. Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje,spavanje i apetit.Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.
Klinička slika
Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest,Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina.
Manična faza-rana faza (hipomanija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.
Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru. Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu,govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje, misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja, lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na drugu,preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih, Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama – kao na primer – trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).
Depresivna faza-manična faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni uključuju:uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo; smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem,promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje,hronični umor i nezainteresovanost;problemi s pamćenjem, koncentracijom i organizovanjem misli;brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga, misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.
Dijagnoza
Pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.
Lečenje
Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori), antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici ) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.
Bilijarna Stenoza
Benigna bilijarna stenoza je u najvećem broju slučajeva posledica
hirurške traume. Mnogo ređi uzroci su spoljne tupe povrede abdomena i
erozija zidova duktusa žučnim kamencima.
Klinička slika
Znaci povrede holedohusa posle hirurške intervencije mogu se pojaviti u ranom posleoperativnom toku ili ostati duže vreme prikriveni. Najčešća posledica fibroznih striktura je holangitis. Bolesnici osećaju bolove u desnom hipohondrijumu sa pojavom groznice, temperature i žutice varijabilnog intenziteta.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, (povišene vrednosti alkalne fosfataze, hiperbilirubinemija), ERPC-a.
Lečenje
Lečenje je hirurško. Hirurško lečenje striktura često zahteva izvođenje holedohojejunostomije ili hepatikojejunostomije da bi se uspostavio normalan protok žuči u crevo. Blagovremeno uklanjanje stenoze čini prognozu dobrom.
Klinička slika
Znaci povrede holedohusa posle hirurške intervencije mogu se pojaviti u ranom posleoperativnom toku ili ostati duže vreme prikriveni. Najčešća posledica fibroznih striktura je holangitis. Bolesnici osećaju bolove u desnom hipohondrijumu sa pojavom groznice, temperature i žutice varijabilnog intenziteta.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, (povišene vrednosti alkalne fosfataze, hiperbilirubinemija), ERPC-a.
Lečenje
Lečenje je hirurško. Hirurško lečenje striktura često zahteva izvođenje holedohojejunostomije ili hepatikojejunostomije da bi se uspostavio normalan protok žuči u crevo. Blagovremeno uklanjanje stenoze čini prognozu dobrom.
Bilijarna atrezija
Bilijarna atrezija je bolest novorođene dece i mlađe odojčadi, u čijoj
osnovi je atrezija ekstrahepatičnih žučnih vodova. Obliterantne promene,
odnosno potpuno odsustvo žučnih puteva najčešće zahvata sve
ekstrahepatične kanale. Incidencija je 1:14000 do 1:30000. Oko 25% dece
ima pridružene anomalije, koje su posledica embrionalnih greški u toku
organogeneze: agenezija vene cave inferior i odsustvo vene porte,
ventrikularni septalni defekt, malrotacija tankog creva, situs inverzus,
polisplenija i dr.
Klinička slika
Deca imaju ikterus ( žutica) od rođenja. Stolice su, po pravilu, aholične (svetle). Jetra je uvećana. Splenomegalija (uvećana slezina) ukazuje na portnu hipertenziju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, ultrazvuka, biopsijskih promena u jetri. Dijagnoza se potvrđuje intraoperativno holangiografijom.
Lečenje
Lečenje je hirurško i sastoji se u resekciji fibroznih ostataka ekstrahepatičnih žučnih puteva, disekciji porte hepatis i hepatiko-jejunostomiji. U 60% dece se uspostavlja kvalitetna drenaža žuči. Potpuno izlečenje se postiže samo u 15% uspešno operisanih. Glavna postoperativna komplikacija je holangitis.
Klinička slika
Deca imaju ikterus ( žutica) od rođenja. Stolice su, po pravilu, aholične (svetle). Jetra je uvećana. Splenomegalija (uvećana slezina) ukazuje na portnu hipertenziju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, ultrazvuka, biopsijskih promena u jetri. Dijagnoza se potvrđuje intraoperativno holangiografijom.
Lečenje
Lečenje je hirurško i sastoji se u resekciji fibroznih ostataka ekstrahepatičnih žučnih puteva, disekciji porte hepatis i hepatiko-jejunostomiji. U 60% dece se uspostavlja kvalitetna drenaža žuči. Potpuno izlečenje se postiže samo u 15% uspešno operisanih. Glavna postoperativna komplikacija je holangitis.
Besnilo
Uzrok nastanka
Izazivač je virus Rabiesa iz porodice Rhabdoviridae. Prirodni rezervoar su divlje životinje: lisice, vukovi, pacovi, jazavci, tvorovi i dr. Glavnu ulogu u prenošenju besnila na našim prostorima imaju vukovi i lisice,u potrazi za hranom oni se spuštaju do seoskih naselja gde dolaze u sukob sa psima i inficiraju ih. Virus besnila dospeva u ranu ili tkiva čoveka kada ga ugrizu obolele životinje, ili ga ližu po povređenoj ili ispucaloj koži.
Klinička slika
Nakon ujeda besne životinje nastupa period inkubacije koji može biti različito dug, kretati se od od nekoliko dana do više godina. Bolest počinje prodromnim znacima koji su nekarakteristični a sastoje se od malaksalosti, zamora, glavobolje, anoreksije i groznice. U otprilike 50% pacijenata se na mestu ujeda javljaju bol ili parestezije. Ovaj stadijum traje 2-4 dana. Bolesnici često bezrazložno menjaju ćud i postaju razdražljivi, uznemireni ili utučeni i potišteni. Beže od kuće bez razloga. Žale se na nesanicu, glavobolju, nesanicu, bol u ždrelu, trbuhu, povraćanje ili proliv. Nakon ovog stadijuma bolest se može manifestovati u dva klinička oblika:
Furiozno besnilo-većina obolelih ima ovu formu bolesti, izraženi su psihomotorni nemir, promene ponašanja, halucinacije, razdražljivost. Među prvim simptomima se javljaju grčevi faringealne muskulature, pa bolesnik jedva može da proguta malo tečnosti, uz strah od pijenja vode što se zove hidrofobija. Dovoljno je da čuje šum vode ili da pomisli na pijenje vode pa da dobije grčeve mišića ždrela i grkljana koji mogu trajati od 1-5 minuta. Bolesnici obilno slinave, znoje se, stalno su u pokretu, brišu se i uplašeni su. Ovakvo stanje traje 2-3 dana, a zatim nastupaju paralize prvo kranijalnih nerava, pa disajne muskulature. Smrt nastupa za 4-5 dana sa pomućenjem svesti i znacima respiratorne insuficijencije.
Paralitičko besnilo-inkubacija je znatno duža, bolest se sporije razvija, dominira depresivno stanje obolelog. Zbog izraženih paraliza i odsustva psihomotornog nemira naziva se i „mirno besnilo“. Nakon prodromalnog stadijuma javljaju se grčevi, hidrofobija, usporenost pokreta i na kraju pareze i paralize. Prvo se oduzima povređena ruka ili noga, a zatim paralize zahvataju sve mišiće uključujući i disajne. Bolesnik umire postepeno, zbog periferne i centralne paralize disanja.
Dijagnoza
Značajna je epidemiološka anketa, klinička slika i laboratorijske pretrage. Najtačnija dijagnoza postavlja se testom indirektne imunoflorescencije, ELISA testom i elektronskom mikroskopijom.
Lečenje
Sprovodi se isključivo u centrima za intezivnu negu sa stalnim nadzorom zbog razvoja paralize disanja i neophodne veštačke ventilacije, samo lečenje je simptomatsko i svodi se na borbu sa psihomotornim nemirom i konvulzijama, ali bez efekata na krajnji ishod.
Prevencija
1.Opšte veterinarske mere-vakcinacija svih pasa i mačaka, borba protiv pasa lutalica i ubijanje besnih životinja.
2.Zaštita pacijenata posle ujeda sumnjive životinje-obrada rane, sero- i vakcino profilaksa.
3.Vakcinaciji protiv besnila podležu lica koja su profesionalno ugrožena-laboratorijski radnici, veterinari, veterinarski higijeničari, lovočuvari i preparatori.
Izazivač je virus Rabiesa iz porodice Rhabdoviridae. Prirodni rezervoar su divlje životinje: lisice, vukovi, pacovi, jazavci, tvorovi i dr. Glavnu ulogu u prenošenju besnila na našim prostorima imaju vukovi i lisice,u potrazi za hranom oni se spuštaju do seoskih naselja gde dolaze u sukob sa psima i inficiraju ih. Virus besnila dospeva u ranu ili tkiva čoveka kada ga ugrizu obolele životinje, ili ga ližu po povređenoj ili ispucaloj koži.
Klinička slika
Nakon ujeda besne životinje nastupa period inkubacije koji može biti različito dug, kretati se od od nekoliko dana do više godina. Bolest počinje prodromnim znacima koji su nekarakteristični a sastoje se od malaksalosti, zamora, glavobolje, anoreksije i groznice. U otprilike 50% pacijenata se na mestu ujeda javljaju bol ili parestezije. Ovaj stadijum traje 2-4 dana. Bolesnici često bezrazložno menjaju ćud i postaju razdražljivi, uznemireni ili utučeni i potišteni. Beže od kuće bez razloga. Žale se na nesanicu, glavobolju, nesanicu, bol u ždrelu, trbuhu, povraćanje ili proliv. Nakon ovog stadijuma bolest se može manifestovati u dva klinička oblika:
Furiozno besnilo-većina obolelih ima ovu formu bolesti, izraženi su psihomotorni nemir, promene ponašanja, halucinacije, razdražljivost. Među prvim simptomima se javljaju grčevi faringealne muskulature, pa bolesnik jedva može da proguta malo tečnosti, uz strah od pijenja vode što se zove hidrofobija. Dovoljno je da čuje šum vode ili da pomisli na pijenje vode pa da dobije grčeve mišića ždrela i grkljana koji mogu trajati od 1-5 minuta. Bolesnici obilno slinave, znoje se, stalno su u pokretu, brišu se i uplašeni su. Ovakvo stanje traje 2-3 dana, a zatim nastupaju paralize prvo kranijalnih nerava, pa disajne muskulature. Smrt nastupa za 4-5 dana sa pomućenjem svesti i znacima respiratorne insuficijencije.
Paralitičko besnilo-inkubacija je znatno duža, bolest se sporije razvija, dominira depresivno stanje obolelog. Zbog izraženih paraliza i odsustva psihomotornog nemira naziva se i „mirno besnilo“. Nakon prodromalnog stadijuma javljaju se grčevi, hidrofobija, usporenost pokreta i na kraju pareze i paralize. Prvo se oduzima povređena ruka ili noga, a zatim paralize zahvataju sve mišiće uključujući i disajne. Bolesnik umire postepeno, zbog periferne i centralne paralize disanja.
Dijagnoza
Značajna je epidemiološka anketa, klinička slika i laboratorijske pretrage. Najtačnija dijagnoza postavlja se testom indirektne imunoflorescencije, ELISA testom i elektronskom mikroskopijom.
Lečenje
Sprovodi se isključivo u centrima za intezivnu negu sa stalnim nadzorom zbog razvoja paralize disanja i neophodne veštačke ventilacije, samo lečenje je simptomatsko i svodi se na borbu sa psihomotornim nemirom i konvulzijama, ali bez efekata na krajnji ishod.
Prevencija
1.Opšte veterinarske mere-vakcinacija svih pasa i mačaka, borba protiv pasa lutalica i ubijanje besnih životinja.
2.Zaštita pacijenata posle ujeda sumnjive životinje-obrada rane, sero- i vakcino profilaksa.
3.Vakcinaciji protiv besnila podležu lica koja su profesionalno ugrožena-laboratorijski radnici, veterinari, veterinarski higijeničari, lovočuvari i preparatori.
Bernard – Soulierov sindrom
Bernard – Soulierov sindrom spada u urođene trombocitopatije.
Trombocitopatije obuhvataju grupu oboljenja kod kojih je poremećena
funkcija trombocita. Funkcionalno insuficijentni trombociti su uzrok
sklonosti ka krvarenju i pored normalnog broja trombocita. U Bernard –
Soulierovom sindromu poremećena je struktura glikoproteina na
trombocitnoj membrani, zbog čega su trombociti nesposobni da adherišu na
zid krvnog suda.
Uzrok nastanka
Sve urođene trombocitopatije su uzrokovane genetskim defektom, zbog koga nastaje poremećaj, u ovom sindromu, adhezije trombocita.
Klinička slika
Ovaj sindrom se klinički manifestuje spontanim krvarenjima u koži i sluzokožama. Krvarenja su najčešća u vidu petehija i ekhimoza ( tačkasta krvarenja i krvni podlivi, modrice), a zatim iz sluzokože, u vidu epistakse ( krvarenje iz nosa) i menoragije (obilno krvarenje iz materice) i produženim krvarenjem posle povreda i hirurških intervencija, dok su hematemeze ( povraćanje krvi), melene ( krv u stolici) i hematurije ( krv u mokraći) ređi.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i dopunskih testova hemostaze koji ispituju retrakciiju koaguluma, adheziju, agregaciju trombocita, metabolizam prostaglandina. U perifernom razmazu su prisutni veliki, tzv. džinovski trombociti.
Lečenje
Leči se supstitucijom koncentratima trombocita i simptomatskim merama.
Uzrok nastanka
Sve urođene trombocitopatije su uzrokovane genetskim defektom, zbog koga nastaje poremećaj, u ovom sindromu, adhezije trombocita.
Klinička slika
Ovaj sindrom se klinički manifestuje spontanim krvarenjima u koži i sluzokožama. Krvarenja su najčešća u vidu petehija i ekhimoza ( tačkasta krvarenja i krvni podlivi, modrice), a zatim iz sluzokože, u vidu epistakse ( krvarenje iz nosa) i menoragije (obilno krvarenje iz materice) i produženim krvarenjem posle povreda i hirurških intervencija, dok su hematemeze ( povraćanje krvi), melene ( krv u stolici) i hematurije ( krv u mokraći) ređi.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i dopunskih testova hemostaze koji ispituju retrakciiju koaguluma, adheziju, agregaciju trombocita, metabolizam prostaglandina. U perifernom razmazu su prisutni veliki, tzv. džinovski trombociti.
Lečenje
Leči se supstitucijom koncentratima trombocita i simptomatskim merama.
Berloque dermatitis
Berloque dermatitis predstavlja hiperpigmentaciju koja se javlja posle
lokalne primene fotoksičnih materija koje se nalaze u kozmetičkim
preparatima.
Uzrok nastanka
Promene se javljaju posle primene kozmetičkih preparata, a nakon toga posle izlaganja suncu. Različiti kozmetički preparati (kolonjske vode, sapuni, kreme i dr) sadrže oleum bergamote i slične materije koje su fototoksične.
Klinička slika
Posle ekspzicije sunčevoj svetlosti (UVA) razvija se fotoksična reakcija, praćena pojavoma eritema (crvenilo), vezikula i bula (manjih i većih mehura). Posle sanacije promena zaostaju dugotrajne pigmentacije. Kod manjih doza UV zračenja izostaje faza inflamacije (zapaljenja), ali se posle slabije izraženog eritema razvija hiperpigmentacija. Promene su najčešće lokalizovane na licu, vratu i u predelu dekoltea (fotoeksponirane regije).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda.
Lečenje
Potrebno je izbegavanje primene kozmetičkih preparata koji sadrže navedene materije. Za uklanjanje hiperpigmentacija može se primeniti estar hidrokinona ili kiselina vitamina A.
Uzrok nastanka
Promene se javljaju posle primene kozmetičkih preparata, a nakon toga posle izlaganja suncu. Različiti kozmetički preparati (kolonjske vode, sapuni, kreme i dr) sadrže oleum bergamote i slične materije koje su fototoksične.
Klinička slika
Posle ekspzicije sunčevoj svetlosti (UVA) razvija se fotoksična reakcija, praćena pojavoma eritema (crvenilo), vezikula i bula (manjih i većih mehura). Posle sanacije promena zaostaju dugotrajne pigmentacije. Kod manjih doza UV zračenja izostaje faza inflamacije (zapaljenja), ali se posle slabije izraženog eritema razvija hiperpigmentacija. Promene su najčešće lokalizovane na licu, vratu i u predelu dekoltea (fotoeksponirane regije).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda.
Lečenje
Potrebno je izbegavanje primene kozmetičkih preparata koji sadrže navedene materije. Za uklanjanje hiperpigmentacija može se primeniti estar hidrokinona ili kiselina vitamina A.
Beri – beri
Uzrok nastanka
Nedostatak tiamina u organizmu se javlja u zemljama u kojima se za ishranu obilno koristi polirani pirinač. Oboljenje se može javiti, pored slučajeva nedovoljne količine tiamina u hrani, i kod hroničnih alkoholičara i u oboljenjima organa za varenje i jetre.
Tiamin se nalazi u ljuskama žitarica, unutrašnjim organima životinja, kvascu, voću i povrću. Sadrži ga: obogaćeni beli i hleb od punog zrna, pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenično brašno, tamni pirinač, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanać, mahunarke, krompir, crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjsko), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.
Nedostatak tiamina u organizmu se javlja u zemljama u kojima se za ishranu obilno koristi polirani pirinač. Oboljenje se može javiti, pored slučajeva nedovoljne količine tiamina u hrani, i kod hroničnih alkoholičara i u oboljenjima organa za varenje i jetre.
Tiamin se nalazi u ljuskama žitarica, unutrašnjim organima životinja, kvascu, voću i povrću. Sadrži ga: obogaćeni beli i hleb od punog zrna, pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenično brašno, tamni pirinač, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanać, mahunarke, krompir, crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjsko), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.
Benigni tumori želuca
Benigni tumori želuca su predominantno epitelijalnog porekla i najšešće se prezentuju kao polipi.
Uzrok nastanka
Ne postoji opšte prihvaćena koncepcija o nastanku želudačnih polipa. Čini se da nastaju zbog stimulusa nepoz nate geneze koji uzrokuju proliferaciju ortotopskih struktura.
Klinička slika
Polipi su češći na peteljci, dijametra od nekoliko mm do desetak i više cm. Najčešće su solitarni, ređe multipli i sa najčešćom lokalizacijom u antrumu želuca.
U većine bolesnika polipi protiču asimptomatski. Kliničke manifestacije benignih tumora želuca zavise od lokalizacije i veličine polipa. Polipi udaljeni od kardije i pilorusa manifestuju se mučninom, gađenjem, težinom nakon obroka, a bolovi mogu nekad da nalikuju ulkusnim. Polipi na peteljci blizu kardije ili pilorusa mogu da prolabiraju u jednjak i bulbus i da izazovu opstrukcione tegobe: otežano gutanje ili povraćanje prethodno unete hrane. Kada se erodira krvni sud, nekrozom površine polipa, može da se ispolji melena (krv u stolici) i/ili hematemeza (krv u povraćanom sadržaju).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, radiološkog pregleda, gastroskopije, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
Sve polipoidne promene u želucu treba tran sendoskopski ukloniti. Velike polipe koji se ne mogu obuhvatiti, koji su skloni krvarenju ili imaju displastične promene treba hirurški uklanjati.
Uzrok nastanka
Ne postoji opšte prihvaćena koncepcija o nastanku želudačnih polipa. Čini se da nastaju zbog stimulusa nepoz nate geneze koji uzrokuju proliferaciju ortotopskih struktura.
Klinička slika
Polipi su češći na peteljci, dijametra od nekoliko mm do desetak i više cm. Najčešće su solitarni, ređe multipli i sa najčešćom lokalizacijom u antrumu želuca.
U većine bolesnika polipi protiču asimptomatski. Kliničke manifestacije benignih tumora želuca zavise od lokalizacije i veličine polipa. Polipi udaljeni od kardije i pilorusa manifestuju se mučninom, gađenjem, težinom nakon obroka, a bolovi mogu nekad da nalikuju ulkusnim. Polipi na peteljci blizu kardije ili pilorusa mogu da prolabiraju u jednjak i bulbus i da izazovu opstrukcione tegobe: otežano gutanje ili povraćanje prethodno unete hrane. Kada se erodira krvni sud, nekrozom površine polipa, može da se ispolji melena (krv u stolici) i/ili hematemeza (krv u povraćanom sadržaju).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, radiološkog pregleda, gastroskopije, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
Sve polipoidne promene u želucu treba tran sendoskopski ukloniti. Velike polipe koji se ne mogu obuhvatiti, koji su skloni krvarenju ili imaju displastične promene treba hirurški uklanjati.
Benigni tumori vulve
Benigni tumori vulve su relativno retki, a najčešće se javljaju u obliku pravih tumora.
Fibrom je redak tumor vulve, ali od svih solidnih ipak je najčešći. Ako u sebi sadrži mišićna vlakna, nazoiva se fibromiom, odnosno, ako sadrži masno tkivo, lejomiom. Fibromi imaju tendenciju rasta na peteljci pa se nazivaju fibroma pendulum. Još ređe od fibroma na vulvi se mogu videti hemangiom vulve, hidroadenom, tumor mlečnih žlezda, nevus pigmentosus, endometroidni tumori i genitalni papilomi.
Cista Bartolinijeve žlezde se najčešće pojavljuje u grupi cističnih tumora vulve. Nastaje kao posledica bartolinitisa koji je recidivirao više puta i kod koga nije uklonjeno žarište. Zbog recidivantnih zapaljenja izvodnog kanala žlezde, dolazi do proširenja kanala i retencije sekreta koji se stvara u žlezdi, pa se retenciona cista.
Ređe se javljaju retencione ciste Nuckova kanala zbog greške u zatvaranju divertikuluma Nucki, zatim retencione ciste lojnih žlezda, sluzave i inkluzione ciste.
Nastanak tumora vulve se veže za zapaljenske procese na vagini i vulvi, infekcije HPV (humani papiloma virus) virusom, intraepitelnom neoplazijom, hipertrofičnim leukoplakijama i polnim bolestima.
Tumori se uglavno javljaju u vidu bradavičaste ili glatke prominencije crvene boje ili boje kože, najčešće ne izazivaju nikakve simptome, a nekada se može javiti svrab. Može godinama da perzistira. Predilekciono mesto za javljanje tumora je unutrašnja strana velikih i malih usana.
Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.
Terapija pravih i cističnih tumora je operativna.
Fibrom je redak tumor vulve, ali od svih solidnih ipak je najčešći. Ako u sebi sadrži mišićna vlakna, nazoiva se fibromiom, odnosno, ako sadrži masno tkivo, lejomiom. Fibromi imaju tendenciju rasta na peteljci pa se nazivaju fibroma pendulum. Još ređe od fibroma na vulvi se mogu videti hemangiom vulve, hidroadenom, tumor mlečnih žlezda, nevus pigmentosus, endometroidni tumori i genitalni papilomi.
Cista Bartolinijeve žlezde se najčešće pojavljuje u grupi cističnih tumora vulve. Nastaje kao posledica bartolinitisa koji je recidivirao više puta i kod koga nije uklonjeno žarište. Zbog recidivantnih zapaljenja izvodnog kanala žlezde, dolazi do proširenja kanala i retencije sekreta koji se stvara u žlezdi, pa se retenciona cista.
Ređe se javljaju retencione ciste Nuckova kanala zbog greške u zatvaranju divertikuluma Nucki, zatim retencione ciste lojnih žlezda, sluzave i inkluzione ciste.
Nastanak tumora vulve se veže za zapaljenske procese na vagini i vulvi, infekcije HPV (humani papiloma virus) virusom, intraepitelnom neoplazijom, hipertrofičnim leukoplakijama i polnim bolestima.
Tumori se uglavno javljaju u vidu bradavičaste ili glatke prominencije crvene boje ili boje kože, najčešće ne izazivaju nikakve simptome, a nekada se može javiti svrab. Može godinama da perzistira. Predilekciono mesto za javljanje tumora je unutrašnja strana velikih i malih usana.
Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.
Terapija pravih i cističnih tumora je operativna.
Benigni tumori vežnjače
Benigni tumori vežnjače mogu biti tumori epitela i melanogenog sistema vežnjače.
Klinička slika
Benigni tumori epitela vežnjače – predilekciono mesto pojave tumora je predeo limba u otvoru kapaka i javlja se u zrelom životnom dobu.
Bolest počinje neprimetno, bezbolno ružičastim (papilom) ili beličastim čvorićem (keratosis senilis). Benigni čvorići sporo napreduju i tek posle dužeg vremena mogu da dostignu veće razmere i rastu po površini.
Naevus conjunctivae – urođeni tumor melanogenog sistema vežnjače koji se najčešće nalazi na vežnjači očne jabučice u vidu pljosnate manje-više pigmentovane tvorevine, koja može da sadrži sitne ciste. Pigmentacija se pojačava u vreme puberteta. Može ponekada maligno da alteriše.
Dijagnoza
Dijagnoza benignih tumora se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda, ekscizije tumora i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje je hirurško i sastoji se u isecanju lezije u celini. Ukoliko tumor nije radikalno odstranjen dolazi do recidiva, koji se takođe leči hirurški.
Klinička slika
Benigni tumori epitela vežnjače – predilekciono mesto pojave tumora je predeo limba u otvoru kapaka i javlja se u zrelom životnom dobu.
Bolest počinje neprimetno, bezbolno ružičastim (papilom) ili beličastim čvorićem (keratosis senilis). Benigni čvorići sporo napreduju i tek posle dužeg vremena mogu da dostignu veće razmere i rastu po površini.
Naevus conjunctivae – urođeni tumor melanogenog sistema vežnjače koji se najčešće nalazi na vežnjači očne jabučice u vidu pljosnate manje-više pigmentovane tvorevine, koja može da sadrži sitne ciste. Pigmentacija se pojačava u vreme puberteta. Može ponekada maligno da alteriše.
Dijagnoza
Dijagnoza benignih tumora se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda, ekscizije tumora i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje je hirurško i sastoji se u isecanju lezije u celini. Ukoliko tumor nije radikalno odstranjen dolazi do recidiva, koji se takođe leči hirurški.
Benigni tumori vagine
Od benignih tumora vagine, najčešće su ciste (cystis vaginae). Nešto su
češće inkluzione ciste, zatim endometrioza vagine i najređa je adenoza
vagine kod koje žlezdani epitel verovatno vodi poreklo od zaostalih
delova mezonefrosa ili od ektopičnih endocerviklanih žlezda. Od solidnih
tumora vagine mogu da se vide papilomi, od mezenhimnih tumora najčešći
je leomiom, a ređe se nalaze fibrom, hemangiom, neurofibrom i benigni
teratomi.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Ciste nastaju od ostataka Gartnerovih kanala (Gartnerovi kanali su degenerisani ostaci Wolfovih kanala koji kod žena postoje samo u embrionalnom dobu i tada nestaju).
Klinička slika
Ciste se najčešće nalaze na anterolateralnom zidu vagine. Najčešće ih je čitav niz, jedna do druge, ali mogu biti i solitarne. Najčešće su ciste i drugi benigni tumori asimtpomatski i ne izazivaju nikakve smetnje. U slučaju da su veliki onda stvaraju smetnje i osećaj prisustva stranog tela.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, ginekološkog pregleda, kolposkopije, citoloških i histoloških nalaza.
Lečenje
Ukoliko tumor pravi smetnje, odstranjuje se hirurškim putem.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Ciste nastaju od ostataka Gartnerovih kanala (Gartnerovi kanali su degenerisani ostaci Wolfovih kanala koji kod žena postoje samo u embrionalnom dobu i tada nestaju).
Klinička slika
Ciste se najčešće nalaze na anterolateralnom zidu vagine. Najčešće ih je čitav niz, jedna do druge, ali mogu biti i solitarne. Najčešće su ciste i drugi benigni tumori asimtpomatski i ne izazivaju nikakve smetnje. U slučaju da su veliki onda stvaraju smetnje i osećaj prisustva stranog tela.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, ginekološkog pregleda, kolposkopije, citoloških i histoloških nalaza.
Lečenje
Ukoliko tumor pravi smetnje, odstranjuje se hirurškim putem.
Benigni tumori ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala
Benigni tumori spoljašnjeg uha nastaju iz tkiva iz kojih je građeno
spoljašnje uho. Tu spadaju fibromi i papilomi, hondromi, lipomi i
angiomi. U spoljašnjem ušnom kanalu retko nalazimo endoteliome, adenome i
mešovite tumore.
Klinička slika
Oboljenje nastaje bez simptoma. Postaje manifestno ukoliko dođe do potpunog zatvaranja spoljašnjeg ušnog kanala. Tada dolazi do smanjenja sluha i osećaja težine u uvu.
Na ušnoj školjki ili u njenoj neposrednoj blizini se nalaze tvorevine slične tumorima. Tu spadaju ciste, koje se najčešće lokalizuju na prednjoj površini ušne školjke, zatim ateromi, koje nalazimo na zadnjoj površini ušne školjke i ušnoj resi. I na kraju keloidi, koji mogu da nastanu na postooperacijskim ožiljcima. Egzostoze se često nalaze u spoljašnjem slušnom kanalu, ređe u blizini kostnog anulusa bubne opne. Razlikuju se dva tipa egzostoza. Najčešći je sesilni tip, koji se javlja simetrično u vidu ograničenog kostnog zadebljanja, jedno na prednjem a drugo na zadnjem zidu. Difuzni tip predstavlja difuzno zadebljanje kostnog kanala.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopije i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje benignih tumora spoljašnjeg uha je uglavnom hirurško. Za lečenje hemangioma se koriste sklerozantna sredstva, a kod većih se izvodi hirurška intervencija, ponekad i zračenje. Egzostoze odstranjujemo hirurškim putem i to samo u slučajevima ako je sluh smanjen ili ako istovremeno postoji hronično gnojno zapaljenje srednjeg uha tako da egzostoze zadržavaju dreniranje sadržaja i lečenje.
Klinička slika
Oboljenje nastaje bez simptoma. Postaje manifestno ukoliko dođe do potpunog zatvaranja spoljašnjeg ušnog kanala. Tada dolazi do smanjenja sluha i osećaja težine u uvu.
Na ušnoj školjki ili u njenoj neposrednoj blizini se nalaze tvorevine slične tumorima. Tu spadaju ciste, koje se najčešće lokalizuju na prednjoj površini ušne školjke, zatim ateromi, koje nalazimo na zadnjoj površini ušne školjke i ušnoj resi. I na kraju keloidi, koji mogu da nastanu na postooperacijskim ožiljcima. Egzostoze se često nalaze u spoljašnjem slušnom kanalu, ređe u blizini kostnog anulusa bubne opne. Razlikuju se dva tipa egzostoza. Najčešći je sesilni tip, koji se javlja simetrično u vidu ograničenog kostnog zadebljanja, jedno na prednjem a drugo na zadnjem zidu. Difuzni tip predstavlja difuzno zadebljanje kostnog kanala.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopije i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje benignih tumora spoljašnjeg uha je uglavnom hirurško. Za lečenje hemangioma se koriste sklerozantna sredstva, a kod većih se izvodi hirurška intervencija, ponekad i zračenje. Egzostoze odstranjujemo hirurškim putem i to samo u slučajevima ako je sluh smanjen ili ako istovremeno postoji hronično gnojno zapaljenje srednjeg uha tako da egzostoze zadržavaju dreniranje sadržaja i lečenje.
Benigni tumori tankog creva
Benigni tumori tankog creva su retka oboljenja digestivnog trakta (oko
0,16% svih tumora). Najčešće se otkrivaju intraoperativno ili na
autopsiji.
Uzrok nastanka
Etiologija benignih tumora tankog creva nije poznata.
Klinička slika
Benigni tumori tankog creva su pretežno lokalizovani u ileumu, mogu biti na peteljci (pedunkularni) ili bez nje (sesilni), solitarni ili multipli. Najčešći su adenomi, zatim lipomi, pa lejomiomi i drugi.
Benigni tumori su najčešće asimptomatski. Pojava simptoma uglavnom je rezultat komplikacija. Javlja se intestinalna hemoragija u vidu masivnih i bezbolnih melena (krv u stolici) ili zagasitocrvene krvi. U prvom planu kliničke slike može biti uporna sideropenijska anemija zbog okultnog krvarenja. Intestinalna okluzija, usled intususcepcije, nastaje akutno i sponatno se povlači ili je hronična i progresivna zbog postepenog stenoziranja creva.
Najčešće komplikacije benignih tumora su krvarenje, intususcepcija, stenoza, maligna alteracija.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, radiološkog pregleda, endoskopskog pregleda, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
U slučaju komplikacija lečenje je hirurško.
Uzrok nastanka
Etiologija benignih tumora tankog creva nije poznata.
Klinička slika
Benigni tumori tankog creva su pretežno lokalizovani u ileumu, mogu biti na peteljci (pedunkularni) ili bez nje (sesilni), solitarni ili multipli. Najčešći su adenomi, zatim lipomi, pa lejomiomi i drugi.
Benigni tumori su najčešće asimptomatski. Pojava simptoma uglavnom je rezultat komplikacija. Javlja se intestinalna hemoragija u vidu masivnih i bezbolnih melena (krv u stolici) ili zagasitocrvene krvi. U prvom planu kliničke slike može biti uporna sideropenijska anemija zbog okultnog krvarenja. Intestinalna okluzija, usled intususcepcije, nastaje akutno i sponatno se povlači ili je hronična i progresivna zbog postepenog stenoziranja creva.
Najčešće komplikacije benignih tumora su krvarenje, intususcepcija, stenoza, maligna alteracija.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, radiološkog pregleda, endoskopskog pregleda, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
U slučaju komplikacija lečenje je hirurško.
Benigni tumori štitne žlezde
Benigni tumori štitne žlezde najčešće se manifestuju kao solitarni
adenomi, specifična benigna inkapsulirana struktura, slična normalnom
žlezdanom tkivu. Na osnovu histološkog nalaza ovi adenoomi mogu se
podeliti na embrionalne, fetalne, folikularne, Hűrthleovih ćelija i
papilarne.
Učestalost adenoma nije tačno poznata. Češći su 6 do 8 puta u žena.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Pretpostavlja se da tireoidne adenome verovatno izaziva ista vrsta stuimulusa, koja izaziva i karcinome (dejstvo jonizujućeg zračenja, hronična stimulacija TSH, genetski).
Klinička slika
Bolesnik najčešće nema nikakve subjektivne simptome. Simptomi mogu da se jave ukoliko adenom zbog svoje velike mase vrši kompresiju vratnih organa. Palpatorno se otkriva nodozna tvorevina, osrednje čvrste ili elastične konzistencije, pokretna pri gutanju, bez lokalne adenopatije.
Jedina komplikacija je hemoragija (krvavljenje) u cistično izmenjeni adenom koja može da bude praćena bolom.
Prognoza je vrlo dobra – adenomi mogu godinama i bez terapije da ostanu nepromenjeni. Vrlo retko prelaze u karcinom.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, ultrazvuka, scintigrafije. Za isključivanje maligniteta se pridaje veliki značaj aspiracionoj citologiji.
Lečenje
U pojedinih bolesnika dolazi u obzir supresiona terapija l-tiroksinom i aspiracioni metod kombinovanja sa ubrizgavanjem sklerozirajućih supstancija.
Učestalost adenoma nije tačno poznata. Češći su 6 do 8 puta u žena.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Pretpostavlja se da tireoidne adenome verovatno izaziva ista vrsta stuimulusa, koja izaziva i karcinome (dejstvo jonizujućeg zračenja, hronična stimulacija TSH, genetski).
Klinička slika
Bolesnik najčešće nema nikakve subjektivne simptome. Simptomi mogu da se jave ukoliko adenom zbog svoje velike mase vrši kompresiju vratnih organa. Palpatorno se otkriva nodozna tvorevina, osrednje čvrste ili elastične konzistencije, pokretna pri gutanju, bez lokalne adenopatije.
Jedina komplikacija je hemoragija (krvavljenje) u cistično izmenjeni adenom koja može da bude praćena bolom.
Prognoza je vrlo dobra – adenomi mogu godinama i bez terapije da ostanu nepromenjeni. Vrlo retko prelaze u karcinom.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, ultrazvuka, scintigrafije. Za isključivanje maligniteta se pridaje veliki značaj aspiracionoj citologiji.
Lečenje
U pojedinih bolesnika dolazi u obzir supresiona terapija l-tiroksinom i aspiracioni metod kombinovanja sa ubrizgavanjem sklerozirajućih supstancija.
Benigni tumori srednjeg uha
Benigni tumori srednjeg uha su retki, pre svega, to mogu biti dermoidne
ciste, hemangiomi, fibromi, osteomi, hondromi i glomus tumori.
Klinička slika
Simptomatologija je zavisna od lokalizacije i veličine tumora. Jedan od prvih simptoma je nagluvost i osećaj punoće u uhu, može da se javi i zujanje u uhu.
Glomus tumori se najčešće sreću. Osobina ovih tumora je da polagano rastu godinama, obično se javljaju posle 40. godine života i češći su u žena. Redovno se javljaju na jednoj strani. Ako se tumor razvija u bubnoj duplji dolazi do nagluvosti, zujanja u ušima, koje je sinhrono sa pulsom. Ponekad je prisutna vrtoglavica. U početku bolesti nagluvost je sprovodnog tipa. Kasnije, kada se tumor proširi prema unutrašnjem uhu javlja se nagluvost percepcijskog tipa. Otoskopski se kroz bubnu opnu vidi crvenkasta tvorevina, koja može bubnu opnu da izboči prema spolja. U početku bolesti tumor se retko prepoznaje. Kasnije tumor potiskuje bubnu opnu i prorasta u spoljašnji ušni kanal. Posle nekoliko nedelja pojavljuje se gnojno hemoragijsko zapaljenje srednjeg uha sa jačim krvavljenjem iz uha. Kasnije dolazi do destrukcije u bubnoj duplji, paralize facijalisa i teške percepcijske nagluvosti. Tumor može da se proširi prema foramenu jugulare i da izazove paralizu IX, X i XI moždanog nerva.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopskog nalaza, rendgenografije, angiografije ili flebografije.
Lečenje
Lečenje fibroma, endotelioma i osteoma je hirurško. Kod glomus tumora lečenje je takođe hirurško, a zračna dolazi u obzir samo kao palijativna, jer su ovi tumori neznatno osetljivi na zračnu terapiju.
Klinička slika
Simptomatologija je zavisna od lokalizacije i veličine tumora. Jedan od prvih simptoma je nagluvost i osećaj punoće u uhu, može da se javi i zujanje u uhu.
Glomus tumori se najčešće sreću. Osobina ovih tumora je da polagano rastu godinama, obično se javljaju posle 40. godine života i češći su u žena. Redovno se javljaju na jednoj strani. Ako se tumor razvija u bubnoj duplji dolazi do nagluvosti, zujanja u ušima, koje je sinhrono sa pulsom. Ponekad je prisutna vrtoglavica. U početku bolesti nagluvost je sprovodnog tipa. Kasnije, kada se tumor proširi prema unutrašnjem uhu javlja se nagluvost percepcijskog tipa. Otoskopski se kroz bubnu opnu vidi crvenkasta tvorevina, koja može bubnu opnu da izboči prema spolja. U početku bolesti tumor se retko prepoznaje. Kasnije tumor potiskuje bubnu opnu i prorasta u spoljašnji ušni kanal. Posle nekoliko nedelja pojavljuje se gnojno hemoragijsko zapaljenje srednjeg uha sa jačim krvavljenjem iz uha. Kasnije dolazi do destrukcije u bubnoj duplji, paralize facijalisa i teške percepcijske nagluvosti. Tumor može da se proširi prema foramenu jugulare i da izazove paralizu IX, X i XI moždanog nerva.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopskog nalaza, rendgenografije, angiografije ili flebografije.
Lečenje
Lečenje fibroma, endotelioma i osteoma je hirurško. Kod glomus tumora lečenje je takođe hirurško, a zračna dolazi u obzir samo kao palijativna, jer su ovi tumori neznatno osetljivi na zračnu terapiju.
Benigni tumori paranazalnih šupljina
Tumori paranazalnih šupljina mogu nastati iz epitelnog i vezivnog tkiva.
Od svih benignih tumora najčešće se javlja osteom i to pre svega u
frontalnom sinusu, dok su lokalizacije u etmoidnom i maksilarnom retke, a
u sfenoidnom sinusu se nikada ne javlja.
Klinička slika
Tumor ima spori rast i godinama bolesnici mogu biti bez simptoma, a da se tumor slučajno radiografski otkrije. Njegov rast je intrakavitaran (dugo bez simptoma, izuzetno sa glavoboljama) ili razara kostne zidove frontalnog sinusa i tako ugrožava orbitu (češće) i endokranijum (ređe). U zavisnosti od smera prodora u orbitu bulbus će biti potisnut prema napred ili prema napred i upolje. Ukoliko razara prednji zid frontalnog sinusa pojaviće se izbočenje na čelu čvrste konzistencije. U ovoj fazi razvoja tumora, po pravilu, prisutne su glavobolje. Glavobolje su posledice pritiska na završetke trigeminusa ili povećanja intrakranijalnog pritiska (kada tumor razori zadnji zid frontalnog sinusa).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, rendgenografije paranazalnih sinusa.
Lečenje
Terapija osteoma je hirurška. Primenjuje se jedna od osteoplastičnih operacija na frontalnim sinusima, kojom prilikom se tumor odstranjuje. Ako je lokalizacija tumora u etmoidu, neophodan je spoljnji pristup, a za tumore u maksilarnom sinusu primenjuje se operacija po Caldwell-Lucu-u.
Klinička slika
Tumor ima spori rast i godinama bolesnici mogu biti bez simptoma, a da se tumor slučajno radiografski otkrije. Njegov rast je intrakavitaran (dugo bez simptoma, izuzetno sa glavoboljama) ili razara kostne zidove frontalnog sinusa i tako ugrožava orbitu (češće) i endokranijum (ređe). U zavisnosti od smera prodora u orbitu bulbus će biti potisnut prema napred ili prema napred i upolje. Ukoliko razara prednji zid frontalnog sinusa pojaviće se izbočenje na čelu čvrste konzistencije. U ovoj fazi razvoja tumora, po pravilu, prisutne su glavobolje. Glavobolje su posledice pritiska na završetke trigeminusa ili povećanja intrakranijalnog pritiska (kada tumor razori zadnji zid frontalnog sinusa).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, rendgenografije paranazalnih sinusa.
Lečenje
Terapija osteoma je hirurška. Primenjuje se jedna od osteoplastičnih operacija na frontalnim sinusima, kojom prilikom se tumor odstranjuje. Ako je lokalizacija tumora u etmoidu, neophodan je spoljnji pristup, a za tumore u maksilarnom sinusu primenjuje se operacija po Caldwell-Lucu-u.
Benigni tumori nosa
Tumori nosa mogu nastati iz epitelnog i vezivnog tkiva. Iz epitelnog
tkiva se razvijaju papilomi i adenomi, iz vezivnog tkiva razvijaju se
angiomi i fibromi.
Papilomi se nalaze na koži vestibuluma nosa, ređe na sluznici nosa u vidu solitarnih izraštaja, neravne površine (bez ulceracija), pokretni, na dodir bezbolni. U vestibulumu nosa mogu izazvati osećaj prisustva stranog tela, a tek nešto veći dovode do simptoma zapušenosti nosa.
Rinoskopski lako se postavlja dijagnoza, a terapija je hirurška.
Adenomi su jasno ograničeni od okoline. Ako svojom veličinom sužavaju nosne hodnike dovode do otežanog disanja. Jedino je histološka dijagnoza kompetentna da odluči o prirodi tumora. Terapija je hirurška.
Angiomi se najčešće razvijaju na prednjoj trećini septuma u vidu solitarnog izraštaja, crvene su boje, meke kontistencije, krvare spontano i na dodir. Otuda imaju naziv krvaveći polipi. Lečenje se sastoji u hirurškom odstranjenju uz obavezni histološki pregled jer u diferencijalnoj dijagnozi može biti maligni tumor septuma.
Fibromi (kao i benigni tumori iz nervnog tkiva – iz embrionih ostataka – meningeomi) retki su benigni tumori, sa kliničkim tokom kao svi jasno ograničeni tumori. Svi podležu hirurškom odstranjenju.
Papilomi se nalaze na koži vestibuluma nosa, ređe na sluznici nosa u vidu solitarnih izraštaja, neravne površine (bez ulceracija), pokretni, na dodir bezbolni. U vestibulumu nosa mogu izazvati osećaj prisustva stranog tela, a tek nešto veći dovode do simptoma zapušenosti nosa.
Rinoskopski lako se postavlja dijagnoza, a terapija je hirurška.
Adenomi su jasno ograničeni od okoline. Ako svojom veličinom sužavaju nosne hodnike dovode do otežanog disanja. Jedino je histološka dijagnoza kompetentna da odluči o prirodi tumora. Terapija je hirurška.
Angiomi se najčešće razvijaju na prednjoj trećini septuma u vidu solitarnog izraštaja, crvene su boje, meke kontistencije, krvare spontano i na dodir. Otuda imaju naziv krvaveći polipi. Lečenje se sastoji u hirurškom odstranjenju uz obavezni histološki pregled jer u diferencijalnoj dijagnozi može biti maligni tumor septuma.
Fibromi (kao i benigni tumori iz nervnog tkiva – iz embrionih ostataka – meningeomi) retki su benigni tumori, sa kliničkim tokom kao svi jasno ograničeni tumori. Svi podležu hirurškom odstranjenju.
Benigni tumori kože očnog kapka
Ksantelazma (xantelasma) predstavlja nagomilavanje
histioksantomatoznih ćelija pod epitelom kože i lokalizuje se tipično na
unutrašnjim delovima gornjih i donjih kapaka. To su laka izdignuća,
žućkaste boje (otuda i naziv ksantos – žuto), javlja se prvenstveno kod
žena posle 40. godine života. Predstavlja isključivo estetski problem.
Terapija podrazumeva hiruršku eksciziju. Recidivi nisu isključeni.
Hemangiom (haemangioma) je urođeni tumor koji se javlja u prvim godinama života, benigni tumori koji su posledica hiperplazije krvnih sudova. Različite je lokalizacije i veličine. Može istovremeno da bude lokalizovan i u orbiti. Ispoljava se u vidu crvenkasto-modrog čvorića, koji se povećava pri plaču i naprezanju deteta. Postoji mogućnost da spontano involuiše, sem ako svojom veličinom ugrožava vid.
Lečenje se sastoji u obliteraciji krvnih sudova tumora hipertoničnim rastvorom natrijum hlorida.
Dermoidna cista (cysta dermoides) je takođe urođeni tumor koji se najčešće nalazi u lateralnom delu gornjeg kapka. Radi se o elastičnoj formaciji, koja nije vezana za kožu a ponekada svojom peteljkom ulazi u orbitu. Ova cistična formacija sadrži pored epiderma adneksa kože (lojne i znojne žlezde) i njihove produkte u svojoj šupljini.
Lečenje je hirurško.
Terapija podrazumeva hiruršku eksciziju. Recidivi nisu isključeni.
Hemangiom (haemangioma) je urođeni tumor koji se javlja u prvim godinama života, benigni tumori koji su posledica hiperplazije krvnih sudova. Različite je lokalizacije i veličine. Može istovremeno da bude lokalizovan i u orbiti. Ispoljava se u vidu crvenkasto-modrog čvorića, koji se povećava pri plaču i naprezanju deteta. Postoji mogućnost da spontano involuiše, sem ako svojom veličinom ugrožava vid.
Lečenje se sastoji u obliteraciji krvnih sudova tumora hipertoničnim rastvorom natrijum hlorida.
Dermoidna cista (cysta dermoides) je takođe urođeni tumor koji se najčešće nalazi u lateralnom delu gornjeg kapka. Radi se o elastičnoj formaciji, koja nije vezana za kožu a ponekada svojom peteljkom ulazi u orbitu. Ova cistična formacija sadrži pored epiderma adneksa kože (lojne i znojne žlezde) i njihove produkte u svojoj šupljini.
Lečenje je hirurško.
Benigni tumori kolona i rektuma
Benigni tumori kolona i rektuma su epitelni, neepitelni i lezije slične
tumoru. Zauzimaju važno mesto u oboljenjima debelog creva, s obzirom na
njihovo često otkrivanje i odnos prema kolorektalnim karcinomima.
Uzrok nastanka
Etiopatogeneza benignih tumora debelog creva je nedovoljna poznata i kompleksna.
Klinička slika
Najčešća lokalizacija benignih tumora je rektum i sigma, nalaze se kao pojedinačno solitarni, a česta je i njihova multipla pojava. Simptomatologija zavisi od broja tumora, njihove veličine i lokalizacije. Mali tumori su asimptomatski. Veći mogu izazvati promene u pražnjenju creva (opstipacija-zatvor i/ili zatvor). Sveža krv, koja se intermitentno javlja u fecesu, nije retka pojava, naročito kod većih polipa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, endoskopije, kolonoskopije, biopsije i histološke analize.
Lečenje
Polipi veći od 5mm odstranjuju se transendoskopskom polipektomijom. Velike širokobazne lezije koje se ne mogu ukloniti, najbolje je tretirati segmentnom resekcijom creva.
Uzrok nastanka
Etiopatogeneza benignih tumora debelog creva je nedovoljna poznata i kompleksna.
Klinička slika
Najčešća lokalizacija benignih tumora je rektum i sigma, nalaze se kao pojedinačno solitarni, a česta je i njihova multipla pojava. Simptomatologija zavisi od broja tumora, njihove veličine i lokalizacije. Mali tumori su asimptomatski. Veći mogu izazvati promene u pražnjenju creva (opstipacija-zatvor i/ili zatvor). Sveža krv, koja se intermitentno javlja u fecesu, nije retka pojava, naročito kod većih polipa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, endoskopije, kolonoskopije, biopsije i histološke analize.
Lečenje
Polipi veći od 5mm odstranjuju se transendoskopskom polipektomijom. Velike širokobazne lezije koje se ne mogu ukloniti, najbolje je tretirati segmentnom resekcijom creva.
Subscribe to:
Posts (Atom)