Benigni tumori spoljašnjeg uha nastaju iz tkiva iz kojih je građeno
spoljašnje uho. Tu spadaju fibromi i papilomi, hondromi, lipomi i
angiomi. U spoljašnjem ušnom kanalu retko nalazimo endoteliome, adenome i
mešovite tumore.
Klinička slika
Oboljenje
nastaje bez simptoma. Postaje manifestno ukoliko dođe do potpunog
zatvaranja spoljašnjeg ušnog kanala. Tada dolazi do smanjenja sluha i
osećaja težine u uvu.
Na ušnoj školjki ili u njenoj neposrednoj
blizini se nalaze tvorevine slične tumorima. Tu spadaju ciste, koje se
najčešće lokalizuju na prednjoj površini ušne školjke, zatim ateromi,
koje nalazimo na zadnjoj površini ušne školjke i ušnoj resi. I na kraju
keloidi, koji mogu da nastanu na postooperacijskim ožiljcima. Egzostoze
se često nalaze u spoljašnjem slušnom kanalu, ređe u blizini kostnog
anulusa bubne opne. Razlikuju se dva tipa egzostoza. Najčešći je sesilni
tip, koji se javlja simetrično u vidu ograničenog kostnog zadebljanja,
jedno na prednjem a drugo na zadnjem zidu. Difuzni tip predstavlja
difuzno zadebljanje kostnog kanala.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopije i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje
benignih tumora spoljašnjeg uha je uglavnom hirurško. Za lečenje
hemangioma se koriste sklerozantna sredstva, a kod većih se izvodi
hirurška intervencija, ponekad i zračenje. Egzostoze odstranjujemo
hirurškim putem i to samo u slučajevima ako je sluh smanjen ili ako
istovremeno postoji hronično gnojno zapaljenje srednjeg uha tako da
egzostoze zadržavaju dreniranje sadržaja i lečenje.
