Cistitis predstavlja zapaljenje mokraćne bešike najčešće izazvano bakterijama, ali može nastati i zbog infekcije virusima, gljivama, delovanjem toksičnih agenasa, lekova i dr.
Uzrok nastanka
Bakterije u bešiku mogu dospeti ascendentnim putem iz okoline, preko uretre, descendentnim putem iz bubrega i uretera; limfnim putem iz infektivnih žarišta obližnjih područja (kolitisi, apendicitis, prostata kod muškaraca, genitalni putevi žene). Prisutnost klica u bešici predstavlja neophodni element za pojavu cistitisa, ali sama po sebi nije za to dovoljna. Neophodno je da u tome učestvuju i drugi faktori, kao što je zastoj urina u bešici, kongestija karličnih organa kao posledica trudnoće, menstruacije, hladnoće, prolaps uterusa, ili traumatske lezije (zbog kamenaca, kateterizacije); slabi higijenski uslovi, intenzivna fizička aktivnost. Rizični faktori mogu biti i razni oblici kontracepcije – dijafragma i spermicidi, kojima su premazani kondomi, česti polni odnosi i loša navlaženost vagine. Opasni su i retki polni odnosi, ali sa različitim partnerima.
Klinička slika
Glavni simptomi cistitisa su učestalo mokrenje, dizurija i hematurija (peckanje i bolovi pri mokrenju i prisustvo krvi u mokraći). Urin ima neprijatan miris, a bolesnik se žali na neprijatno osećanje suprapubično.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze , kliničke slike, laboratorijskih nalaza (nalaza bakterija u urinu), urografije.
Lečenje
U aktivnom akutnom cistitisu neophodno je odmah primeniti dezinficijense ili antibiotike koji deluju na mokraćne puteve. Često pacijent i sam uzima lekove pre nego se konsultuje sa lekarom; međutim, dobro je pravilo da se pre primene antiinfektivnih lekova uzme uzorak urina da bi se napravila urinokultura sa antibiogramom, pa se na osnovu toga određuju antibiotici.
