Najčešće bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem.
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda (lymphangitis i lymphadenitis)
Zapaljenje limfnih sudova i žlezda su najčešće posledica povreda i zapaljenja kože, naročito izazvanih stafilokokom i streptokokom.
Od mesta infekcije se kroz kožu pruža crvena, topla i osetljiva traka prema regionalnoj limfnoj žlezdi koja je uvećana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Postoje i generalizovani znaci zapaljenja: povećan broj leukocita i ubrzana sedimentacija.
Lečenje se sastoji od saniranja rane i davanja antibiotika.
Limfedem (lymphoedema)
Pod limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremećenim oticanjem limfe.
Razlikujemo primarni i sekundarni limfedem.
Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica različitih poremećaja. U sekundarnom limfedemu oticanje limfe je otežano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije, opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremećaja. Staza u limfnom sistemu kasnije izaziva fibrozu kože i potkožnog tkiva.
Pacijenti se žale na otok dela ili celog ekstremiteta. To je čvrst otok koji se ne da lako komprimovati. Kasnije, koža postaje tvrda, a potkožno tkivo fibrozno izmenjeno. U najtežim slučajevima ekstremitet može dobiti ogromne razmere, i to se naziva elefantijaza. Za razliku od edema drugog porekla, limfedem reaguje slabo na elevaciju ekstremiteta i diuretike.
Lečenje se sastoji od nošenja elastičnih čarapa. U slučaju infekcije preporučuju se antibiotici, a u slučaju većih edema – treba pokušati sa diureticima. Povoljan efekat ima fizikalna terapija, naročito pomoću specijalnih aparata koji prouzrokuju ritmičku masažu ekstremiteta i pomažu oticanju limfe. Ukoliko konzervativne mere ne pokažu rezultat, preporučuje se hirurško lečenje.
