Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese.
Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus ramnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast.
One ne raspolažu potrebnim oksidativnim enzimima pomoću kojih bi se potencijalna energija pretvorila u metaboličku. S obzirom da ove, energetske komponente hlamidije dobijaju od ćelije domaćina, te da su ograničene na intracelularnu egzistenciju, Moulder ih 1966. god. nazvao energetskim parazitima.
Chlamydia pneumoniae je neotporna u spoljašnjoj sredini pa je za njeno preživljavanje potreban brz i adekvatan transport do odgovarajuće laboratorije.
Put prenošenja
Prenosi se inhalatornim putem.
Patološki (medicinski) značaj
Chlamydia pneumoniae dovodi do nastanka akutnih oboljenja respiratornog trakta (nazofaringitis, pneumonija i dr). Chlamydia pneumoniae osim upale pluća uzrokuje i druge respiratorne infekcije: akutnu egzacerbaciju hroničnog bronhitisa, upalu srednjeg uva, upalu sinusa i reaktivnu bolest disajnih puteva. Kao posledica akutnih infekcija u odraslih su zabeležene perzistentne nazofaringealne infekcije s Ch.pneumoniae. Smatra se da hronične infekcije imaju ulogu u patogenezi ateroskleroze, iako to nije dokazano.
Mikrobiološka dijagnostika
Za izolaciju hlamidija koriste se bris nazofarinksa i krv. Za dokazivanje prisustva koriste serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA).
Lečenje
Azitromicin, klaritromicin i hinoloni se često ordiniraju u lečenju respiratornih infekcija uzrokovanih Ch.pneumoniae.
