Absidia

Rod Absidia su oportunističke gljivice sa širokim, nepregrađenim hifama, koje se mogu naći u tlu, hlebu i trulom voću. Kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, dijametra 3-9 cm, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Uzrokuju bolest zigomikozu.

Put prenošenja

Većina inficiranih je prethodno bila sa oslabljenim imunitetom. Najčešći faktori rizika su: nekontrolisan dijabetes melitus, leukemija, limfomi, transplantacija organa, korišćenje kortikosteroida, deferoksamina, metabolička acidoza, teška i dugotrajna neutropenija.

Patološki (medicinski) značaj

Zigomikoza se može različito manifestovati, u zavisnosti od mesta ulaska gljivice i faktora rizika koji je doveo do oboljenja.

Rinocerebralna zigomikoza – najčešći oblik i javlja se kod pacijenata sa dijabetesnoom acidozom. Zahvaćeni su nos, oči, mozak nekada i moždane ovojnice. Javlja se povišena telesna temperatura, bol u jednoj polovini lica, glavobolje, nazalna kongestija, epistaksa (krvarenje iz nosa), poremećaji vida, letragija. Fizičkim pregledom se može ustanoviti periorbitalni celulitis, proptoza i smanjeni pokreti ekstraokularnih mišića. Kod težih slučajeva se mogu primetiti crne nekrotične lezije na tvrdom nepcu i nazalnoj mukozi.

Plućna zigomikoza – ovaj oblik se karakteriše pojavom visoke telesne temperature, bolom u grudima, kratkim dahom. Javlja se kod obolelih od hematoloških maligniteta (leukemija, limfomi) i neutropenije.

Gastrointestinalni zigomikoza – bol u abdomenu, dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja. Infekcija rezultira nekrotičnim lezijama sa ishemijom i gangrenom u želucu i debelom crevu. Javlja se kod malnutricije ili obolelih od bubrežnih bolesti.

Kutana (kožna ) zigomikoza – može biti primarna na mestu traume ili sekundarna kod hematogene diseminacije uzročnika. Na mestu prethodne traume kože javlja se induracija (otvrdnjavanje) sa eritemom i postepenim stvaranjem nekrotične ulceracije sa karakterističnim crnim središnjim delom i jasno je ograničena.

Diseminovana zigomikoza – ovaj oblik se uglavnom razvija iz plućne zigomatoze i putem krvi se širi do centralnog nervnog sistema. Počinje glavoboljama, groznicom, poremećajima vida, izmenama svesti. Zatim nastaje koma, neurološki ispadi, sa nekrotičnim promenama na plućima i koži. Takođe infekcija se širi i na jetru, slezinu, bubreg, srce i kožu.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije zahvaćenog tkiva i patohistološkog nalaza.

Lečenje

Neophodno je agresivno hirurško odstranjivanje zahvaćenog tkiva. Bez rane i agresivne terapije, zigomikoza može biti fatalna. Treba korigovati hiperglikemiju i ketaoacidozu, prekinuti ordiniranje lekova kao što su kortikosteroidi ili deferoksamin i ordinirati antifungicide.

Aktinomikoza pluća

Aktinomioza pluća je danas veoma retko oboljenje, što se pripisuje upotrebi antibiotika.

Uzrok nastanka

Plućna aktinomikoza je izazvana asporogenim gram pozitivnim anaerobnim bakterijama, prvenstveno Actinomyces israelii. Zbog svoje filamentozne strukture A. israelii  dugo je svrstavan među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu. Da bi se bolest manifestovala, A. israelii se mora naći u anaerobnim uslovima što se dešava najčešće pri povredama, ekstrakciji zuba, hirurškim zahvatima.

Klinička slika

Simptomi od strane respiratornog trakta u početku su suv kašalj, subfebrilnost, kasnije kašalj postaje produktivan, purulentan ( gnojav), a ponekad i sukrvičav. Pri širenju procesa prema torakalnom zidu javlja se bol. Ako promene progrediraju, stvaraju se apscesne šupljine a moguće je i stvaranje empijema. Proces može zahvatiti perikard, dijafragmu, rebra i grudni deo kičme.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, rendgenografije i mikrobioloških ispitivanja-dokazom druza (kolonije uzročnika) u ispljuvku, gnoju, bioptičnom i aspiracijskom materijalu.

Lečenje

Lek izbora je penicilin G. Daju se visoke doze penicilina. Kod preosetljivih na penicilin preporučuju se adekvatne doze tetraciklina, rifampicina, eritromicina. U težim slučajevima primenjuje se hirurško lečenje.

Akantoamebijaza

Akantoamebijaza je infekcija amebama iz roda Akantameba koja se karakteriše infekcijom tkiva a retko nastaje i meningoencefalitis.

Uzrok nastanka

Uzročnici su amebe iz roda Acanthamoeba. Ove amebe se mogu naći u grlu ali kod zdravih ljudi ne izazivaju nastanak bolesti. Uglavnom obolevaju ljudi sa oslabljenim imunitetom (AIDS, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima).
Ciste Acanthamoeba spp. obicno imaju 10-25 µm u dijametru.  Imaju dva zida: nagužvan fibrozni spoljašnji zid (exocyst) i unutrašnji zid (endocyst) koji može biti heksagonalan, sveričan, u obliku zvezde ili poligona.  Cista sadrži samo jedan nukleus sa velikim kariozomom.
Ove se ciste mogu pronaći u mozgu, očima, koži, plućima i ostalim organima.

Klinička slika

Inkubacioni period traje 1-2 nedelje. Promene mogu nastati na mozgu i na oku. Kada je infekcijom zahvaćen mozak nastaje encefalitis. Nakon ovog prodromalnog sindroma javlja se nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje, poremećaj govora i hoda, uznemirenost ili pospanost. Poremećaj svesti je čest pratilac encefalitisa i kreće se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome. Javljaju se fascikulacije (trzaji) mišića ili generalizovani epi napadi.
Kada je zahvaćeno i oko mogu nastati konjunktivitis, keratitis ili uveitis.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih ispitivanja i dokaza uzročnika.

Lečenje

Primenjuju se metronidazol ili jodoquinol. Sekundarno mogu da se primenjuju antibiotici i simptomatska terapija.