Aspergillus

U Rod Aspergillus spadaju gljivice uzročnici aspergiloze. Predstavnici su:

Aspergillus fumigatus, a zatim
A. flavus i
A. niger.

Morfološki obrazuju razgranati micelium sa septalnim hifama koji se zove aspergilom. Hife se završavaju proširenjem (konidiofor) na kome su radijalno raspoređene konidiospore (podseća na maslačak). Ove gljivice su veoma široko rasprostranjene u prirodi: rastu na opalom lišću, u skladištima žita, stajskom đubrivu, senu u drugim materijama biljnog porekla, a često su u sastojak saprofitne flore u ustima.

Put prenošenja

Spore aspergilusa mogu se naći na tlu i u vazduhu tokom cele godine i u disajne organe dospevaju udisanjem. Uprkos tome bolest se ne javlja često jer je zahvatanje pluća skoro uvek povezano sa smanjenim imunološkim sposobnostima bolesnika.

Patološki (medicinski) značaj

Plućna aspergiloza najčešće je gljivično oboljenje pluća. Bolest u plućima ispoljava se najčešće u vidu micetoma (aspergilusna lopta, aspergilom), a ređe kao invazivna aspergiloza ili alergijska bronhoplućna aspergiloza.
Aspergilom se može razviti kada spore uđu u plućnu šupljinu nastalu usled neke prethodno postojeće bolesti kao što su tuberkulozne kaverne, bronhiektazije, apsces pluća, plućne ciste, emfizemske bule ili karcinom sa šupljinom. Gljivica obično ne vrši invaziju zida šupljine u kojoj se nalazi, i ne daje izražene kliničke simptome. Kada simptomi postoje, oni se najčešće ispoljavaju u vidu kašlja sa hemoptizijama (iskašljavanje krvi). Lopta se može lagano povećavati tokom više godina.
Invazivna aspergiloza javlja se kada je oslabljena otpornost organizma, bolest se ispoljava u vidu akutne primarne nekrotizujuće pneumonije sa stvaranjem apscesa i invazijom krvnih sudova sa pojavom tromboze. Ovo je vrlo redak oblik bolesti-opisan je uglavnom kod zemljoradnika koji su bili izloženi velikoj koncentraciji spora iz zrnevlja žitarica. Posle obilne inhalacije spora aspergilusa u prethodno zdravih osoba može da se javi jedan oblik manje opasne invazivne aspergiloze u vidu akutnog pneumonitisa, koji spontano prolazi tokom nekoliko nedelja.
Alergijska bronhoplućna aspergiloza odlikuje se napadima astme koji su otporni na lečenje kao i iskašljavanjem sputuma sa mrkim čepovima, u kojima se mogu naći prouzrokovači.
Sekundarna plućna aspergiloza obično se ispoljava u osoba s napred navedenim teškim oboljenjima koja su praćena smanjenom odbrambenom sposobnošću organizma, kao i prilikom terapije antibioticima, kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima. Često je progresivna i fatalna, osim pluća može da zahvati i druge organe.
Aspergillus flavus luči aflatoksin koji dovodi do nastanka aspergilotoksikoze. Oštećuje jetru i može da dovede do razvoja karcinoma.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, nalaza gljivice u ispljuvku ili u kulturi, rendgenografije, direktnog preparat, kultivacije i seroloških ispitivanja.

Lečenje

Kada postoji aspergilom u plućnoj šupljini, može se pokušati sa davanjem ekspektorantnih lekova da bi se pomoglo iskašljavanje sadržaja iz šupljine. Kada postoje ponavaljane hemoptizije, aspergilom se odstranjuje lobektomijom. Davanje antigljivičnog leka amfotericina B nije od koristi u bolesnika s aspergilomom, ali se taj lek mora primeniti u infuzijama glikoze 5% kod invazivne plućne i diseminovane aspergiloze, poželjna je kombinacija ovog leka s nekim od antigljivičnih lekova koji se daju oralno kao što su flucitozin ili itrokonazol.

Absidia

Rod Absidia su oportunističke gljivice sa širokim, nepregrađenim hifama, koje se mogu naći u tlu, hlebu i trulom voću. Kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, dijametra 3-9 cm, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Uzrokuju bolest zigomikozu.

Put prenošenja

Većina inficiranih je prethodno bila sa oslabljenim imunitetom. Najčešći faktori rizika su: nekontrolisan dijabetes melitus, leukemija, limfomi, transplantacija organa, korišćenje kortikosteroida, deferoksamina, metabolička acidoza, teška i dugotrajna neutropenija.

Patološki (medicinski) značaj

Zigomikoza se može različito manifestovati, u zavisnosti od mesta ulaska gljivice i faktora rizika koji je doveo do oboljenja.

Rinocerebralna zigomikoza – najčešći oblik i javlja se kod pacijenata sa dijabetesnoom acidozom. Zahvaćeni su nos, oči, mozak nekada i moždane ovojnice. Javlja se povišena telesna temperatura, bol u jednoj polovini lica, glavobolje, nazalna kongestija, epistaksa (krvarenje iz nosa), poremećaji vida, letragija. Fizičkim pregledom se može ustanoviti periorbitalni celulitis, proptoza i smanjeni pokreti ekstraokularnih mišića. Kod težih slučajeva se mogu primetiti crne nekrotične lezije na tvrdom nepcu i nazalnoj mukozi.

Plućna zigomikoza – ovaj oblik se karakteriše pojavom visoke telesne temperature, bolom u grudima, kratkim dahom. Javlja se kod obolelih od hematoloških maligniteta (leukemija, limfomi) i neutropenije.

Gastrointestinalni zigomikoza – bol u abdomenu, dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja. Infekcija rezultira nekrotičnim lezijama sa ishemijom i gangrenom u želucu i debelom crevu. Javlja se kod malnutricije ili obolelih od bubrežnih bolesti.

Kutana (kožna ) zigomikoza – može biti primarna na mestu traume ili sekundarna kod hematogene diseminacije uzročnika. Na mestu prethodne traume kože javlja se induracija (otvrdnjavanje) sa eritemom i postepenim stvaranjem nekrotične ulceracije sa karakterističnim crnim središnjim delom i jasno je ograničena.

Diseminovana zigomikoza – ovaj oblik se uglavnom razvija iz plućne zigomatoze i putem krvi se širi do centralnog nervnog sistema. Počinje glavoboljama, groznicom, poremećajima vida, izmenama svesti. Zatim nastaje koma, neurološki ispadi, sa nekrotičnim promenama na plućima i koži. Takođe infekcija se širi i na jetru, slezinu, bubreg, srce i kožu.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije zahvaćenog tkiva i patohistološkog nalaza.

Lečenje

Neophodno je agresivno hirurško odstranjivanje zahvaćenog tkiva. Bez rane i agresivne terapije, zigomikoza može biti fatalna. Treba korigovati hiperglikemiju i ketaoacidozu, prekinuti ordiniranje lekova kao što su kortikosteroidi ili deferoksamin i ordinirati antifungicide.