Absidia
Rod Absidia su oportunističke gljivice sa širokim, nepregrađenim hifama, koje se mogu naći u tlu, hlebu i trulom voću. Kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, dijametra 3-9 cm, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Uzrokuju bolest zigomikozu.
Put prenošenja
Većina inficiranih je prethodno bila sa oslabljenim imunitetom. Najčešći faktori rizika su: nekontrolisan dijabetes melitus, leukemija, limfomi, transplantacija organa, korišćenje kortikosteroida, deferoksamina, metabolička acidoza, teška i dugotrajna neutropenija.
Patološki (medicinski) značaj
Zigomikoza se može različito manifestovati, u zavisnosti od mesta ulaska gljivice i faktora rizika koji je doveo do oboljenja.
Rinocerebralna zigomikoza – najčešći oblik i javlja se kod pacijenata sa dijabetesnoom acidozom. Zahvaćeni su nos, oči, mozak nekada i moždane ovojnice. Javlja se povišena telesna temperatura, bol u jednoj polovini lica, glavobolje, nazalna kongestija, epistaksa (krvarenje iz nosa), poremećaji vida, letragija. Fizičkim pregledom se može ustanoviti periorbitalni celulitis, proptoza i smanjeni pokreti ekstraokularnih mišića. Kod težih slučajeva se mogu primetiti crne nekrotične lezije na tvrdom nepcu i nazalnoj mukozi.
Plućna zigomikoza – ovaj oblik se karakteriše pojavom visoke telesne temperature, bolom u grudima, kratkim dahom. Javlja se kod obolelih od hematoloških maligniteta (leukemija, limfomi) i neutropenije.
Gastrointestinalni zigomikoza – bol u abdomenu, dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja. Infekcija rezultira nekrotičnim lezijama sa ishemijom i gangrenom u želucu i debelom crevu. Javlja se kod malnutricije ili obolelih od bubrežnih bolesti.
Kutana (kožna ) zigomikoza – može biti primarna na mestu traume ili sekundarna kod hematogene diseminacije uzročnika. Na mestu prethodne traume kože javlja se induracija (otvrdnjavanje) sa eritemom i postepenim stvaranjem nekrotične ulceracije sa karakterističnim crnim središnjim delom i jasno je ograničena.
Diseminovana zigomikoza – ovaj oblik se uglavnom razvija iz plućne zigomatoze i putem krvi se širi do centralnog nervnog sistema. Počinje glavoboljama, groznicom, poremećajima vida, izmenama svesti. Zatim nastaje koma, neurološki ispadi, sa nekrotičnim promenama na plućima i koži. Takođe infekcija se širi i na jetru, slezinu, bubreg, srce i kožu.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije zahvaćenog tkiva i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Neophodno je agresivno hirurško odstranjivanje zahvaćenog tkiva. Bez rane i agresivne terapije, zigomikoza može biti fatalna. Treba korigovati hiperglikemiju i ketaoacidozu, prekinuti ordiniranje lekova kao što su kortikosteroidi ili deferoksamin i ordinirati antifungicide.
