Acinetobacter

Acinetobacter je Gram negativan, polimorfan, striktni aerob, rasprostranjen u prirodi kao saprofit ili predstavlja deo fiziološke flore čoveka (koža, disajni putevi i genitalni trakt). To su kratki zdepasti, a ponekad i okruglasti bacili. Često imaju kapsulu. Katalaza su pozitivni a oksidaza negativni. Često je prisutan u bolničkoj sredini (lavaboi, kateteri, vazduh i dr).

Patološki (medicinski) značaj

Acinetobacter je oportunista, ne izaziva infekcije u zdravih osoba, već kod pada imuniteta mogu izazvati razne oblike infekcije. Kod osoba sa slabim imunitetom izazivaju pneumoniju, sepsu, i dr. Acinetobakter ne ulazi kroz epitel tek tako, već ulazak mora biti uzrokovan nekom traumom ili bolešću. Mogu inficirati rane i urogenitalni trakt. Mogu izazvati konjuktivitis, meningitis i dr.

Mikrobiološka dijagnostika

Ova bakterija se lako izoluje iz krvi, sputuma, bronhijalnog ispirka, gnoja, urina kao i drenova katetera.

Lečenje

Ovo je jako rezistentan soj. Rezistentan je i na dezinficijense i antibiotike. Razlog je stvaranje betalaktamaza i aminoglikozidaza, a njihovoj rezistentnosti doprinosi i slaba propustljivost ćelijskog zida. Otporni su na amplicin, cefalosporine i hloramfenikol. Amikacin daje najbolje rezultate.

Adenovirusi

Adenovirusi spadaju u porodicu Adenoviridae. To su DNK virusi srednje veličine, sa linearnom dvolančanom DNK. Sazrevanje i oblikovanje se odvija u jedru. Između 4 i 5% svih respiratornih bolesti je uzrokovano adenovirusima. Tip 3 uzrokuje akutnu faringokonjuktivalnu groznicu kod veće dece i odraslih. Akutna respiratorna bolest je najčešće uzrokovana tipovima 4 i 7. Osim ovih infekcija adenovirusi mogu uzrokovati virusnu upalu pluća, folikularnu upalu konjunktive oka i epidemijsku upalu rožnjače i konjunktive oka.

Put prenošenja

Glavni rezervoar ovih virusa je čovek. Prenose se kapljičnim putem, direktnim kontaktom i fekooralnim putem.

Patološki (medicinski) značaj:

Eksudativni faringitis (virusna angina) – preovladava upala ždrela i tonzila (krajnika), slično kao kod gnojne angine. Razlika između virusne i gnojne angine osim u uzročniku (virus prema bakteriji) postoji i u kliničkoj slici. Sluznica ždrela je crvena ali ne žarko crvena kao kod gnojne angine, eksudat nije gnojav nego sluzav, regionalni limfni čvorovi nisu izrazito bolni. Osim toga obično su kod virusne angine izraženi i drugi kataralni simptomi (sekret iz nosa, upala konjunktive oka, itd.).

Akutna respiratorna bolest (ARB) – Akutna respiratorna bolest je klinički entitet koji je ponekad teško razlikovati od gripa. Bolest se može širiti vazduhom, vodom i direktnim kontaktom. ARB se karakteriše umorom, temperaturom, groznicom i glavoboljom. Glavna razlika je ta što su kataralni simptomi kod akutne respiratorne bolesti, ukoliko se pojave, prisutni od samog početka bolesti. Kod tipične epidemije koja je ograničena na ukućane ili vrtić bolesnici su samo s temperaturom i bez lokalnih simptoma, zatim osobe s upalom ždrela, bronhitisom, pa sve do virusne upale pluća. Moguć je i razvoj sekundarne bakterijske infekcije ali ipak ređe nego kod gripa.

Faringokonjuktivalna groznica – Ova adenovirusna bolest karakteriše se trijasom temperature, upale ždrela (faringitisom) i upale konjunktive oka (konjuktivitisom). Više od 50% bolesnika ima sve tri komponente bolesti, dok ostatak ima jednu ili dve. Konjuktivitis je u početku obično jednostran i može potrajati do dve nedelje, dok se ostali simptomi uglavnom povuku za 7 dana.

Akutni bronhiolitis -Bolest dece do prve godine života. Otežano disanje (dispneja), kašalj, zviždanje u grudima i produženi ekspirijum su glavni simptomi koji se obično javljaju dan dva nakon simptoma upale gornjeg respiratornog trakta (sekrecija iz nosa).. Respiratorni poremećaji dovode do smanjene koncentracije kiseonika u krvi i tkivima (hipoksija) i cijanoze, koje ako duže potraju mogu dovesti do smrti.

Akutni infekciozni laringotraheobronhitis –Karakteriše se upalom grkljana, dušnika i bronhija s izlučivanjem gustog, žilavog i lepljivog sekreta. Najčešće pogađa decu do druge godine života, a težina bolesti je veća što je dete mlađe. Bolest može početi naglo sa povišenom temperaturom i simptomima krupa (kašalj poput laveža psa, stridorozno, otežano disanje i promuklost), ili češće nakon simptoma upale gornjeg respiratornog trakta. Zbog gustog sekreta u bronhima koje dete ne može iskašljati može doći do hipoksije i cijanoze, upala ili kolapsa delova pluća, a često može doći i do ugušenja.

Dijagnoza

Adenovitusi se izoluju iz brisa nazofarinksa, aspirata bronha, brisa konjunktive, rektalnog brisa, stolice, urina, likvora. Identifikuju se direktnom detekcijom i serološkim testotvima: imunoflorescencija, ELISA test, IM, PCR, RVK, RIH.

Lečenje

Lečenje se zasniva na mirovanju i primeni lekova i sredstava za ublažavanje opštih simptoma (obaranje povišene temperature, ublažavanje bolova, topli napitci, itd.) i sredstava za  smirivanje kataralnih simptoma (kapi za nos, sredstva za olakšavanje iskašljavanja). Ipak kliničke manifestacije kao bronhiolitis i laringotraheobronhitis zahtevaju, u većini slučajeva, pregled i mišljenje specijaliste i lečenje u bolnici. Upotreba antibiotika indikovana je samo u slučajevima kada je dokazana bakterijska superinfekcija. U većini slučajeva oporavak je brz i bez trajnih posledica, posebno kod veće dece i odraslih. Bronhiolitis ima smrtnost od ispod 1% ukoliko se adekvatno leči. Laringotraheobronhitis je najteža i najopasnija manifestacija respiratornih infekcija u dece, ima smrtnost do čak 20%.

Ancylostoma duodenale (rudarska glista)

Ancylostoma duodenale (rudarska glista) je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženke Ancylostomae duodenale dostižu 10-13 mm, u mužjaci 8-11mm.

Put prenošenja

Čovek se inficira hodajući bos po zemljištu endemskog područja. Jajašca se izbacuju izmetom i posle 1-2 dana se izležu larve koje rastu i preživljavaju u fecesu ili zemlji, posle 5-10 dana postaju infektivne. U ovom stadijumu mogu da prežive 3-4 nedelje u povoljnim uslovima. U kontaktu sa čovekom, penetriraju kroz kožu putem vena odlaze do srca, zatim do pluća. Ulaze u plućne alveole, ascedentno odlaze do bronhijalnog stabla, farinksa i bivaju progutane i tako dospevaju do tankog creva gde sazrevaju u odrasle jedinke.

Patološki (medicinski) značaj

Ankilostomijaza je oboljenje koje izaziva nematoda Ancylostoma duodenale, najčešće se javlja u tropskim i subtropskim područjima.
Najčešće infekcija prolazi asimptomatski. Nekada se na mestu ulaska parazita kroz kožu, mogu javiti vezikule i pustule, koje su praćene svrabom. Zbog prisustva nematoda u tankom crevu, nastaju krvarenja iz digestivnog trakta koje dovode do teške anemije, bol u abdomenu, proliv, gubitak apetita i smanjenje telesne težine. U toku migracije kroz pluća  nastaju sitne hemoragije praćene kašljem s promuklošću, a u slučaju masivnih invazija dolazi i do pneumonije. Veoma retko može nastati traheitis i kašalj.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, nalaza uzročnika u stolici.

Lečenje

Primenjuju se antihelmintni lekovi: albendazol, levamizol, mebendazol, alcopar ili pirantel pamoat. U endemskim područjima je preporučeno preventivno ordiniranje terapije jednom ili dva puta godišnje.

Anisakis simplex (valjkasti crvi)

Anisakis simplex je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.

Put prenošenja

Primarni domaćini su delfini i foke, koji izmetom izbacuju jajašca iz kojih se razvijaju larve koje infestiraju ribe, ljuskare i dr. Čovek se infestira konzumiranjem sirove ili nedovoljno termički obrađene morske ribe, najčešće harnigi i lignji.

Patološki (medicnski) značaj

Anizakijaza predstavlja oboljenje koje nastaje infestacijom nematodom iz roda Anisakis, pri konzumiranju sirove morske ribe i najčešće se javlja u Holandiji, Japanu, Centralnoj Americi i Skandinaviji.
Inkubacuioni period (od konzumiranja ribe do pojave prvih simptoma) traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Može nastati povišena telesna temperatura, bol u abdomenu, mučnina, povraćanje, hematemeze (povraćanje krvavog sadržaja), kašalj, pseudoapedincitis. Nekada se javlja alergijska reakcija u vidu urtikarije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, krvi, seroloških testova, endoskopije.

Lečenje

Ekstrakcija uzročnika gastroskopski ili operativno. Koriste se i antihelmintni lekovi praziquantel, niklozamid, mebendazol ili albendazol.