Balantidium coli

Balantidium coli je protozoalni parazit koji parazitira u debelom crevu čoveka. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Javlja se u dva oblika: vegetativni i cistični.

Put prenošenja

Primarni domaćini su svinje. Čovek se inficira konzumiranjem kontaminirane hrane i vode. U rizične grupe spadaju osobe koje dolaze u kontakt sa svinjama, đubrivom i kontaminiranom vodom. Obolevanju doprinose i malnutricija, ahlorhidrija i oslabljen imunitet.

Patološki (medicinski) značaj

Balantidijaza je oboljenje koje izaziva protozoalni parazit Balantidium coli koji napada kolon (debelo crevo). Veći broj slučajeva prolazi asimptomatski, a ako se simptomi jave, balantidijaza se manifestuje prolivom koji može biti, vodenast, može da sadrži primese krvi i mukusa, zatim se javljaju mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, gubitak apetita i telesne težine, glavobolje, razvija se kolitis, a kod težih oblika i teži gubitak tečnosti i elektrolita odn. dehidratacija. Kao komplikacija može nastati perforacija creva.

Osim balantidijaze Balantidium coli može da uzrokuje i uretritis, cistitis i pijelonefritis.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, urina i kolonoskopije.

Lečenje

Ordiniraju se antibiotici, tetraciklini su lekovi izbori, a alternative su metronidazol, lodoquinol, nitazoxanid. Pored toga primenjuje se simptomatska terapija, pre svega nadoknada tečnosti i elektrolita.

Babesiae

Babesiae su protozoe. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota.

Put prenošenja

Prenose se ujedom krpelja Ixodes (prenosioc je isti kao kod Lajmske bolesti), takođe bolest se može preneti transfuzijom krvi i transplacentarno.

Patološki (medicinski) značaj

Babezioza je intraeritrocitna parazitarna infekcija uzrokovana protozoama iz roda Babesia.
Parazit napada eritrocite (crvena krvna zrnca), što vodi u hemolitičku anemiju, trombocitopeniju i stvaranje atipičnih limfocita. Inkubacioni period traje 1-4 nedelje. Nakon toga mogu nastati generalizovana slabost, malaksalost, povišena telesna temperatura, gubitak apetita i telesne težine, depresija, glavobolje, fotofobija (preosetljivost na svetlost), ukočenost vrata, kašalj, kratak dah, edem pluća, mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, hepatosplenomegalija (uvećane jetra i slezina), bolovi u mišićima i zglobovima, tamno prebojena mokraća. Kod težih infekcija razvija se bubrežna isuficijencija, šok, sepsa.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda krvi, seroloških testova (ELISA; IFA; PCR).

Lečenje

Odmah po postavljanju dijagnoze treba početi sa primenom antibiotika (klindamicin) i kvinina ili atovakvona uz simptomatsku i suportivnu terapiju.