Balantidium coli

Balantidium coli je protozoalni parazit koji parazitira u debelom crevu čoveka. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Javlja se u dva oblika: vegetativni i cistični.

Put prenošenja

Primarni domaćini su svinje. Čovek se inficira konzumiranjem kontaminirane hrane i vode. U rizične grupe spadaju osobe koje dolaze u kontakt sa svinjama, đubrivom i kontaminiranom vodom. Obolevanju doprinose i malnutricija, ahlorhidrija i oslabljen imunitet.

Patološki (medicinski) značaj

Balantidijaza je oboljenje koje izaziva protozoalni parazit Balantidium coli koji napada kolon (debelo crevo). Veći broj slučajeva prolazi asimptomatski, a ako se simptomi jave, balantidijaza se manifestuje prolivom koji može biti, vodenast, može da sadrži primese krvi i mukusa, zatim se javljaju mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, gubitak apetita i telesne težine, glavobolje, razvija se kolitis, a kod težih oblika i teži gubitak tečnosti i elektrolita odn. dehidratacija. Kao komplikacija može nastati perforacija creva.

Osim balantidijaze Balantidium coli može da uzrokuje i uretritis, cistitis i pijelonefritis.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, urina i kolonoskopije.

Lečenje

Ordiniraju se antibiotici, tetraciklini su lekovi izbori, a alternative su metronidazol, lodoquinol, nitazoxanid. Pored toga primenjuje se simptomatska terapija, pre svega nadoknada tečnosti i elektrolita.

Ancylostoma duodenale (rudarska glista)

Ancylostoma duodenale (rudarska glista) je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženke Ancylostomae duodenale dostižu 10-13 mm, u mužjaci 8-11mm.

Put prenošenja

Čovek se inficira hodajući bos po zemljištu endemskog područja. Jajašca se izbacuju izmetom i posle 1-2 dana se izležu larve koje rastu i preživljavaju u fecesu ili zemlji, posle 5-10 dana postaju infektivne. U ovom stadijumu mogu da prežive 3-4 nedelje u povoljnim uslovima. U kontaktu sa čovekom, penetriraju kroz kožu putem vena odlaze do srca, zatim do pluća. Ulaze u plućne alveole, ascedentno odlaze do bronhijalnog stabla, farinksa i bivaju progutane i tako dospevaju do tankog creva gde sazrevaju u odrasle jedinke.

Patološki (medicinski) značaj

Ankilostomijaza je oboljenje koje izaziva nematoda Ancylostoma duodenale, najčešće se javlja u tropskim i subtropskim područjima.
Najčešće infekcija prolazi asimptomatski. Nekada se na mestu ulaska parazita kroz kožu, mogu javiti vezikule i pustule, koje su praćene svrabom. Zbog prisustva nematoda u tankom crevu, nastaju krvarenja iz digestivnog trakta koje dovode do teške anemije, bol u abdomenu, proliv, gubitak apetita i smanjenje telesne težine. U toku migracije kroz pluća  nastaju sitne hemoragije praćene kašljem s promuklošću, a u slučaju masivnih invazija dolazi i do pneumonije. Veoma retko može nastati traheitis i kašalj.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, nalaza uzročnika u stolici.

Lečenje

Primenjuju se antihelmintni lekovi: albendazol, levamizol, mebendazol, alcopar ili pirantel pamoat. U endemskim područjima je preporučeno preventivno ordiniranje terapije jednom ili dva puta godišnje.

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista)

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60×45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji.

Put prenošenja

Infekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci.

Patološki (medicinski) značaj

Askarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i  crevne smetnje.
Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome „verminozne pneumonije“, tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva,  izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi.
Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva).
Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva.
Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku.
Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi.

Lečenje

Sve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol.