Ksantelazma (xantelasma) predstavlja nagomilavanje
histioksantomatoznih ćelija pod epitelom kože i lokalizuje se tipično na
unutrašnjim delovima gornjih i donjih kapaka. To su laka izdignuća,
žućkaste boje (otuda i naziv ksantos – žuto), javlja se prvenstveno kod
žena posle 40. godine života. Predstavlja isključivo estetski problem.
Terapija podrazumeva hiruršku eksciziju. Recidivi nisu isključeni.
Hemangiom (haemangioma)
je urođeni tumor koji se javlja u prvim godinama života, benigni tumori
koji su posledica hiperplazije krvnih sudova. Različite je lokalizacije
i veličine. Može istovremeno da bude lokalizovan i u orbiti. Ispoljava
se u vidu crvenkasto-modrog čvorića, koji se povećava pri plaču i
naprezanju deteta. Postoji mogućnost da spontano involuiše, sem ako
svojom veličinom ugrožava vid.
Lečenje se sastoji u obliteraciji krvnih sudova tumora hipertoničnim rastvorom natrijum hlorida.
Dermoidna cista (cysta dermoides)
je takođe urođeni tumor koji se najčešće nalazi u lateralnom delu
gornjeg kapka. Radi se o elastičnoj formaciji, koja nije vezana za kožu a
ponekada svojom peteljkom ulazi u orbitu. Ova cistična formacija sadrži
pored epiderma adneksa kože (lojne i znojne žlezde) i njihove produkte u
svojoj šupljini.
Lečenje je hirurško.
Benigni tumori kolona i rektuma
Benigni tumori kolona i rektuma su epitelni, neepitelni i lezije slične
tumoru. Zauzimaju važno mesto u oboljenjima debelog creva, s obzirom na
njihovo često otkrivanje i odnos prema kolorektalnim karcinomima.
Uzrok nastanka
Etiopatogeneza benignih tumora debelog creva je nedovoljna poznata i kompleksna.
Klinička slika
Najčešća lokalizacija benignih tumora je rektum i sigma, nalaze se kao pojedinačno solitarni, a česta je i njihova multipla pojava. Simptomatologija zavisi od broja tumora, njihove veličine i lokalizacije. Mali tumori su asimptomatski. Veći mogu izazvati promene u pražnjenju creva (opstipacija-zatvor i/ili zatvor). Sveža krv, koja se intermitentno javlja u fecesu, nije retka pojava, naročito kod većih polipa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, endoskopije, kolonoskopije, biopsije i histološke analize.
Lečenje
Polipi veći od 5mm odstranjuju se transendoskopskom polipektomijom. Velike širokobazne lezije koje se ne mogu ukloniti, najbolje je tretirati segmentnom resekcijom creva.
Uzrok nastanka
Etiopatogeneza benignih tumora debelog creva je nedovoljna poznata i kompleksna.
Klinička slika
Najčešća lokalizacija benignih tumora je rektum i sigma, nalaze se kao pojedinačno solitarni, a česta je i njihova multipla pojava. Simptomatologija zavisi od broja tumora, njihove veličine i lokalizacije. Mali tumori su asimptomatski. Veći mogu izazvati promene u pražnjenju creva (opstipacija-zatvor i/ili zatvor). Sveža krv, koja se intermitentno javlja u fecesu, nije retka pojava, naročito kod većih polipa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, endoskopije, kolonoskopije, biopsije i histološke analize.
Lečenje
Polipi veći od 5mm odstranjuju se transendoskopskom polipektomijom. Velike širokobazne lezije koje se ne mogu ukloniti, najbolje je tretirati segmentnom resekcijom creva.
Benigni tumori jednjaka
Benigni tumori su vrlo retki i čine 10% svih tumora jednjaka. Benigni
tumori mogu biti lokalizovani na mestima prirodnih suženja u predelu
hipofarinksa, kardije i u visini bifurkacije traheje.
Prema histološkoj građi, dele se na epitelne, koji rastu egzofitno u lumen jednjaka i neepitelne (mezenhimske), koji se šire više prema spoljašnjem zidu jednjaka, a kasnije i u lumen jednjaka.
Epitelini tumori su papilomi i adenomi. Neepitelni su miomi, fibromi, lipomi, neurinomi, miksomi, lejomiomi i cistični tumori.
Klinička slika
Benigni tumori mogu biti razne veličine – od zrna prosa pa do veličine kokošijeg jajeta. U fazi bržeg rasta počinju da izazivaju tegobe u vidu osećaja stranog tela u jednjaku, pojavu mučnine, regurgitacije i povraćanja. Osećaj otežanog gutanja lokalizovan je u zavisnosti od mesta nastajanja tumora (visoka, srednja i niska disfagija). Bol se pojavljuje kada dođe do razrastanja tumora i pojave pritiska na nerve. Karakter bola je u vidu pritiska, a ređe, i jačeg bola kada se može i propagirati. Zbog pritiska na respiratorne puteve dolazi do kašlja, najčešće suvog, dispneje (otežano disanje), gušenja ili promena glasa (promuklost) ako vrši pritisak na n.recurens.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, rendgenografije, endoskopije, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje je hirurško. Kontrola je neophodna zbog mogućnosti pojave recidiva ili zbog pojave novih tumora u blizini ranijeg.
Prema histološkoj građi, dele se na epitelne, koji rastu egzofitno u lumen jednjaka i neepitelne (mezenhimske), koji se šire više prema spoljašnjem zidu jednjaka, a kasnije i u lumen jednjaka.
Epitelini tumori su papilomi i adenomi. Neepitelni su miomi, fibromi, lipomi, neurinomi, miksomi, lejomiomi i cistični tumori.
Klinička slika
Benigni tumori mogu biti razne veličine – od zrna prosa pa do veličine kokošijeg jajeta. U fazi bržeg rasta počinju da izazivaju tegobe u vidu osećaja stranog tela u jednjaku, pojavu mučnine, regurgitacije i povraćanja. Osećaj otežanog gutanja lokalizovan je u zavisnosti od mesta nastajanja tumora (visoka, srednja i niska disfagija). Bol se pojavljuje kada dođe do razrastanja tumora i pojave pritiska na nerve. Karakter bola je u vidu pritiska, a ređe, i jačeg bola kada se može i propagirati. Zbog pritiska na respiratorne puteve dolazi do kašlja, najčešće suvog, dispneje (otežano disanje), gušenja ili promena glasa (promuklost) ako vrši pritisak na n.recurens.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, rendgenografije, endoskopije, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
Lečenje je hirurško. Kontrola je neophodna zbog mogućnosti pojave recidiva ili zbog pojave novih tumora u blizini ranijeg.
Subscribe to:
Posts (Atom)