Hipokorticizam se može javiti akutno u izuzetno retkom stanjima kao što
je meningokokna sepsa, veća krvarenja u oba nadbubrega i povredama, kada
se naziva Waterhouse-Friderichsenov sindrom.
Akutni adrenalitis
infektivnog porekla se viđa u tuberkulozi, gljivičnim diseminovanoim
infekcijama i HIV infekciji. Metastaze, koje su obično u oba nadbubrega,
dojke, pluća kolona, mogu biti uzrok hipokorticizma, kao i uzimanje
nekih lekova (ketokonazol, aminoglutetimid). Sreće se i u stanjima
hroničnog hipokorticizma kada se pojave veći zahtevi nego što to može
dotadašnja supstitucija da zadovolji ili posle hirurškog odstranjenja
adenoma nadbubrega ili hipofize i najčešće usled naglog prekidanja
steroidne terapije.
Klinička slika
Tok
bolesti je brz, i neblagovremeno lečeni bolesnici vrlo brzo umiru.
Prisutni su hipotenzija (snižen krvni pritisak) i šok, povišena
temperatura, dehidratacija, muka povraćanje, anoreksija, slabost
apatija, depresija, hipoglikemija (snižene vrednosti šećera u krvi).
Dominira slika apatičnog, mirnog, a vrlo teškog bolesnika.
Dijagnoza
Dijagnostika
ovog ozbiljnog stanja koje ugrožava život bolesnika odvija se paralelno
sa lečenjem. Po uzimanju osnovnih biohemijskih analiza bolesniku se
uzima kortizol i ACTH (kortizolemija je niska a ACTH visok) i uradi brzi
ACTH test i odmah započinje terapija.
Lečenje
Mora
se preduzeti hitno, najbolje u jedinicama za intezivnu negu. Cilj
lečenja je nadoknada manjka hormona i normalizacija volemije. Primenjuju
se hidrokortizon i infuzije izotoničkih rastvora natrijum hlorida i
glikoze.
