Kod dece je hidrokela većinom komunicirajućeg tipa – postoji komunikacija između skrotuma i trbušne šupljine.
U
fetalnom periodu testisi se nalaze u trbušnoj šupljini i normalno se
kroz preponski kanal spuštaju u skrotume tokom 7. do 9. fetalnog meseca
života. Pre nego što se testis počne spuštati formira se u trećem mesecu
trudnoće vrećica tzv., vaginalni potrbušni nastavak (processus
vaginalis peritonei) koji takođe prolazi kroz preponski kanal i već pre
rođenja se na svom gornjem kraju zatvori. Ako ostane prohodan, skrotum
se puni tečnošću iz trbušne šupljine, naročito prilikom napinjanja i
nastaje hidrokela.
Kod nekomunicirajućeg tipa hidrokele zbog
niza poznatih ili nepoznatih uzroka nastaje neravnoteža između stvaranja
i resorbovanja tečnosti i njenog nakupljanja.
Mogući uzroci
nekomunicirajuće hidrokele su: upala semenika ili pasemenika (orchitis,
epididimitis), tuberkuloza, tropske infekcije, npr. filarijaza, torzija
testisa uzrokuje reaktivnu hidrokelu u 20% slučajeva, tumor testisa,
trauma, naročito ako nastane krvarenje, u 70% slučajeva nakon
transplantacije bubrega, terapija zračenjem , Ehlers-Danlosov sindrom,
promena tipa ili volumena trbušne tečnosti, npr. kod osoba na
peritonealnoj dijalizi i s ventrikuloperitonealnim šantom (kod
hidrocefalusa), odstranjenje limfnih čvorova, idiopatska
retroperitonealna fibroza (Ormondova bolest).
Podela
Osim komunicirajuće i nekomunicirajuće hidrokele se mogu podeliti na primarne i sekundarne.
Primarna ili idiopatska hidrokela nije nastala kao posledica neke bolesti testisa i uzrok joj je nepoznat. Njeni oblici su:
- hidrokela vaginalne ovojnice – nalazi se oko testisa pa se testis teško može napipati
-
urođena (komunicirajuća) hidrokela – nastaje zbog održanog vaginalnog
potrbušnog nastavka, praćena je kilnom vrećom i ima otvor prema trbušnoj
šupljini
- dečiji tip hidrokele – nalazi se oko testisa i nastavlja
prema unutrašnjem preponskom prstenu, ali ne komunicira s trbušnom
šupljinom
- hidrokela semenovoda
Sekundarna hidrokela nastaje kao popratna pojava neke bolesti, najčešće tumora ili upale testisa i/ili epididimisa.
Klinička slika
Većina
hidrokela je bez simptoma. Obično se javljaju kao bezbolno povećanje
skrotuma. Pacijenti ponekad opisuju osećaj težine ili povlačenja
skrotuma i blag osećaj nelagodnosti u preponskoj regiji. Hidrokela je
obično bezbolna pa ako postoji bol najčešće je pokazatelj upale
epididimisa (pasemenika). Hidrokela se može smanjiti u ležećem položaju,
a povećati pri stajanju. U odnosu na testis smeštena je gore i napred. U
7-10% slučajeva je obostrana. Često je povezana s kilom, češće na
desnoj strani.
Dijagnoza
Pregledom
se postavlja sumnja na hidrokelu. Ultrazvukom se može dokazati. Dodatni
pregledi su scintigrafija testisa i radiološke metode. Laboratorijskim
analizama krvi i mokraće dokazuje se upala. Aspiracija hidrokele
(uzimanje uzorka tečnosti) otkriva bistru tečnost. Najvažnije je
isključiti postojanje torzije (uvrnuća) testisa.
Lečenje
U
detinjstvu se hidrokela često spontano povuče, a ako se to ne dogodi
potrebno je hirurškim zahvatom zatvoriti vaginalni nastavak i odstraniti
proširenu vreću gde je bila nakupljena tečnost. Postupak kod sekundarne
hidrokele zavisi od uzroka – potrebno je lečiti osnovnu bolest. Ako je
hidrokela velika i preti da ugrozi cirkulaciju treba je hirurški rešiti.
