Hidrocefalus je naziv za proširenje komora mozga kome je prethodilo
ili je aktuelno povišenje pritiska u centralnom nervnom sistemu (CNS)
zbog povećane količine cerebrospinalnog likvora.
Može biti posledica
različitih bolesti: upala CNS-a, tumora, krvarenja, povreda itd.
Poremećaj nastaje zbog smetnji oticanja, odstranjivanja ili stvaranja
likvora, moždane tečnosti. Zbog tog viška „vode“ u glavi je i nastao
termin vodena glava. Likvor se proizvodi u mozgu u povezanim komorama
koje se nazivaju ventrikuli.
Telo koje stvara likvor naziva se
plexus chorioideus. Iz bočnih komora likvor prelazi u ostale komore
mozga, nakon toga prelazi u područje oko mozga i kičmene moždine. Najzad
se na površini mozga upija u vensku krv i tako odstranjuje stari
likvor. Celi ciklus stvaranja, cirkulisanja i odstranjivanja likvora
predstavlja zaštitni mehanizam CNS-a. Hidrocefalus nastaje kad se ova
ravnoteža negde poremeti. Likvor se nakuplja u velikoj količini i može
da ošteti nervno tkivo i uzrokuje smrt. Hidrocefalus nije bolest već
stanje nastalo kao rezultat neke bolesti i zato prognoza zavisi od
uzroka.
Podela
Postoje različite
podele hidrocefalusa: prema vremenu kad se javlja razlikujemo urođeni i
stečeni, prema pritisku u lobanji onaj s visokim (hipertenzivni) i
niskim pritiskom (normotenzivni). Dalje, prema razvoju bolesti deli se
na opstruktivni, malresorptivni i hipersekretorni.
Opstruktivni hidrocefalus nastaje zbog prepreke (opstrukcije) u oticanu
likvora. Najčešći uzroci opstruktivnog hidrocefalusa su ožiljci, tumori,
tromboza gornjeg sagitalnog sinusa, kongenitalne anomalije.
Malresorptivni hidrocefalus nastaje zbog poremećaja upijanja
(resorpcije), odnosno odstranjivanja likvora iz mozga. Taj tip nastaje
nakon krvarenja u mozgu, upala, povreda i operacija.
Hipersekretorni hidrocefalus nastaje zbog preteranog izlučivanja
(hipersekrecije) likvora, obično kod tumora dela mozga koji stvara
likvor.
Klinička slika
U ranom
detinjstvu se hidrocefalus prepoznaje zbog brzog rasta glave deteta.
Otvoreni šavovi kostiju glave omogućavaju povećanje lobanje tako da
hidrocefalus kod novorođenčadi karakteriše povećanje glave, razmicanje
šavova, širenje fontanele, napetost kože glave, pojačana izraženost vena
glave. Ako se hidrocefalus razvija brže, javljaju se razdražljivost i
plač, povraćanje, poremećaj svesti.
Kod odraslih su kosti
lobanje srasle pa se glava ne može povećavati. Zato se nakupljanje
likvora manifesuje znakovima akutnog ili hroničnog povećanja pritiska u
lobanji. U lobanji se nalaze mozak, krv i likvor pa se povećanjem
količine likvora mora smanjiti količina mozga i krvi. Zbog toga se
moždane mase pomeraju prema kanalu kičmene moždine, a to uzrokuje
oštećenje, uklještenje i smrt. Povećanje pritiska u glavi karakteriše se
mučninom, povraćanjen, glavoboljom, smetnjama vida, ataksijom
(poremećaj hoda) i oštećenjem kranijalnih živaca.
Dijagnoza
Postavlja se CT-om (skenerom) ili NMR-om (nuklearnom magnetnom rezonancom) i merenjem pritiska likvora, posle lumbalne punkcije.
Lečenje
Može biti usmereno na:
smanjenje stvaranja likvora kauterizacijom ili ekscizijom horioidnog
pleksusa. Acetazolamid takođe smanjuje stvaranje likvora.
povećanje oticanja likvora davanjem diuretika ili lumbalnom punkcijom
smanjenje intrakranijalnog pritiska kortikosteroidima i hipertoničnim rastvorima
operativne procedure stvaranja šanta.
