Radi se o imunom vaskulitisu koji pogađa krvne sudove kože, creva i
bubrega.
Pokretanje imunopatogenetskog mehanizma može biti izazvano
bakterijama (beta hemolitički streptokok), virusima, gljivicama,
lekovima, hladnoćom, alergijskom reakcijom na hranu ili ubod insekta i
dr.
Klinička slika
Sindrom se
sastoji od ospe tipa palpabilne purpure (crvenilo kože u vidu tačkastih
krvarenja ili većih podliva), artritisa (zapaljenja zglobova),
abdominalnog bola i bubrežnih promena.
Ospa je lokalizovana na
donjim ekstremitetima i donjem delu leđa, a pojačana je na mestima koja
trpe pritisak. Kožne promene javljaju se u naletima.Purpura ima izgled
tačkastih krvarenja ili nešto većih, slivenih hemoragičnih promena. Uz
purpuru se mogu javiti malaksalost, povišena temperatura i umor. Kožne
promene se povlače posle 10-14 dana.
Artralgije (bolovi u
zglobovima) i artritis javljaju se u krupnim zglobovima (skočni,
koleni). Abdominalni bolovi prisutni su kod 20-40% bolesnika, a mogućne
su i gastrointestinalne komplikacije (krvarenje, perforacije itd) uz
koje se obično javlja muka, povraćanje, prolivi i melena (krv ustolici).
Oko
50% bolesnika ima znake obično blagog, a samo 5-10% razvija težu formu
nefritisa sa mikrohematurijom a nekada i proteinurijom i
makrohematurijom. Sindrom traje od nekliko dana do nekoliko nedelja i
ima dobru prognozu. Bubrežne promene kod 5% bolesnika mogu progredirati
ka bubrežnoj insuficijenciji.
Prognoza je dobra, jer bolest prolazi spontano i to postepeno u toku 1-2 meseca. Hronični tok bolesti sa recidivima je redak.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije kože ili promene na drugim organima.
Lečenje
Lečenje
je simptomatsko,nekada počinje plazmaferezom u cilju otklanjanja imunih
kompleksa, a glikokortikoidi daju se samo kod ozbiljnih
gastrointestinalnih promena. Kod izrazitijih abdominalne
simptomatologije poželjna je poštedna dijeta,a bubrežnom obliku se
pristupa kao glomerulonefritisu. U svim slučajevima potreban je odmor,
ponalaženje i otklanjanje uzročnog faktora.
