Rod Haemophilus čine mali, nepokretni, asporogeni Gram negativni bacili,
za čije kultivisanje je neophodna krv u podlozi sa faktorima X i V.
Haemophilus influenzae ima spoljašnju membranu i produkuje endotoksin.
Na osnovu građe polisaharida oblici sa kapsulom su podeljeni na 6
serotipova.
Put prenošenja
H.influenzae
je čest, skoro redovni stanovnik gornjih respiratornih puteva.
Kliconoštvo je veoma retko, ali je procenat mnogo veći u tzv. kućnim
kontaktima. Izvor infekcije je čovek koji putem kapljica izbacuje iz
nazofarnksa H.influenzae.
Patološki (medicinski) značaj
Haemophilus
influenzae je bakterija koja uzrokuje čitav niz ozbiljnih bolesti.
Gnojni meningitis najčešća je bolest i najčešće se javlja kod odojčadi i
male dece, retko i odraslih osoba. Bolest može početi na dva načina.
Prvi daleko češći odvija se sporije sa manifestacijama koje prate
respiratorna oboljenja. Nakon 2-3 dana javljaju se znaci afekcije CNS – a
( centralni nervni sistem) – letargija, čvrsta fontanela, rigiditet,
iritabilnost. U retkim slučajevima bolest može početi kao septični šok
koji podseća na meningokokcemiju, pa se čak može naći i ospa.
Komplikacije su dosta česte i skoro 30% obolelih ima subduralnu efuziju.
Čest pratilac su i konvulzije.
H.influenzae takođe uzrokuje:
upalu pluća, upalu hrskavičnog poklopca u grlu (epiglotitis) koja
uzrokuje otežano disanje i gušenje, sepsu – prisustvo bakterija u krvi
što dovodi do opšteg teškog stanja: visoka temperatura, klonulost,
otežano disanje, bledilo, hladne ruke i noge, povraćanje, upalu
zglobova, rinofaringitise, sinusitise, otitise, konjunktivitise i dr.
Mikrobiološka dijagnostika
Izoluje
se iz sputuma, brisa grla i nosa, oka, likvora, krvi. Može se dokazati
reakcijom aglutinacije na pločici. Lako se identifikuje u laboratoriji
pomoću fenomena stelitizma.
Lečenje
Lečenje
je nekada sprovođeno penicilinom ali nakon porasta rezistencije na ovaj
antibiotik sve značajnije mesto pripada cefalosporinima treće
generacije. Takođe se preporučuje kombinacija hloramfenikola i
ampicilina.
