Gastroenteritis predstavlja infekciju i zapaljenje sluznice želuca i
creva koja se manifestuje povraćanjem, prolivom i grčevima u trbuhu.
Uzrok nastanka
Etiologija gastroenteritisa je raznovrsna a najčešći izazivači su:
bakterije (Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae, Campilobacter
jejuni, Yersinia enterocolitica, Escherichia coli, Vibrio
parahaemolyticus, Clostridium botulinum, Staphylococcus i dr.),
virusi (Rotavirusi, Norwalk virusi, HIV, astrovirusi, Coxackie,
Echovirusi), protozoe (Entamoeba histolytica, Blastocystis hominis,
Giardia intestinalis),
helminti (Plathelmintes, Nematode, Trichinela spiralis, Taenia solium),
gljivice (Candida albicans, Histoplasma capsulatum i dr.)
Izvori
infekcija su životinje i ljudi tokom akutne faze bolesti ili kao
kliconoše akutne, hronične i tranzitorne. Oboleli čovek izlučuje
uzročnike preko stolice. Ako su životinje izvor, čovek se zarazi preko
primarno ili sekundarno kontaminiranih namirnica životinjskog porekla.
Infekcija se prenosi alimentarnim, hidričnim putem, prljavim rukama i
preko muva.
Klinička slika
Akutni
gastroenteritis se odlikuje mukom, nagonom na povraćanje, povraćanjem,
bolom u epigastrijumu i paraumbilikalno, učestalim prolivastim stolicama
(najčešće bez patoloških primesa), meteorizmom ( nadutost trbuha),
znacima gubitka tečnosti i elektrolita, povišenom telesnom temperaturom.
Hronični
oblici se odlikuju dužom inkubacijom, postepenim početkom, slabo
ispoljenim lokalnim i opštim znacima bolesti. Prolivi se često smenjuju
sa opstipacijama (zatvor). Bolest je povremeno latentna ali naginje ka
egzacerbacijama i recidivima.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamnezno – epidemioloških podataka, kliničke slike i
laboratorijskih ispitivanja. Dijagnoza se potvrđuje bakteriološkim,
virusološkim, parazitološkim, mikološkim pregledom stolice, krvi i
serološkim testovima. Uzročnici bolesti se traže u stolici, brisu
rektuma ili materijalu uzetim endoskopijom.
Lečenje
Lečenje je kompleksno jer podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita, etiološku terapiju i dijetetski režim.
Nadoknada
tečnosti i elektrolita može biti per os ili parenteralna. Oralna
rehidromineralizacija se sprovodi kod manjeg gubitka tečnosti bez
povraćanja i malog broja prolivastih stolica. Za efikasniju nadoknadu
tečnosti i elektrolita koriste se bikarbonati radi korekcije acidoze. Za
parenteralnu nadoknadu se koristi fiziološki ili Ringer rastvor,
rastvor bikarbonata, plazma, zamene plazme i dr.
Za bakterijske
nokse koriste se antibiotici, a za virusne ne postoje specifična
antivirusna terapija. Kod mikotične (gljivične ) geneze koriste se
antimikotici. U slučajevima kada je izazivač protozoa ili helminti
koriste se antiprotozoalna i antihelmintska sredstva.
Dijetetski
režim ima zadatak da zadovolji energetske potrebe obolelog organizma a
da istovremeno bude pošteđen već razdražen digestivni trakt.
Nepoštovanje dijete je čest uslov za prolongiranu bolest ili pojavu
recidiva bolesti.
