Epiduralni hematom se javlja između 0.4 i 5% svih povreda glave, a u 90%
slučajeva povezan je sa frakturama lobanje.
Nastaje u najvećem broju
slučajeva usled povreda ogranaka srednje meningealne arterije, ređe kao
krvarenje iz sinusa dure mater. Najčešća lokalizacija epiduralnog
hematoma je slepoočna regija, potom čeona i temena. S godinama tvrda
moždana ovojnica čvršće prianja uz kost čime se delimično objašnjava
veća učestalost velikih epiduralnih hematoma kod dece.
Klinička slika
Simptomi epiduralnog hematoma zavise od težine primarne povrede, lokalizacije i brzine nakupljanja krvi u epiduralnom prostoru.
Tipična
slika epiduralnog hematoma je povreda glave sa simptomima potresa
mozga, ili bez njih, nakon kojeg sledi period bez znakova bolesti
(lucidni interval) na koji se nadovezuje sekundarni gubitak svesti.
Ostali
simptomi koji ukazuju na nastajanje epiduralnog krvarenja su: sve jača
glavobolja, motorni poremećaji, epileptički napadi i odsutnost refleksa
zenice na svetlost. Ovi simptomi mogu nastati u roku od nekoliko minuta
od povrede kod jakih krvarenja, ali i nakon nekoliko sati kada je
bolesnik već otpušten iz bolnice pod dijagnozom potresa mozga.
Dijagnoza
Pogoršavanje simptoma iz kliničke slike, kao i nalaz frakturne linije na temporalnoj kosti mogu ukazati na razvoj krvarenja.
Pri
sumnji na epiduralni hematom potrebno je hitno uraditi kompjutersku
tomografiju (CT) ili magnetnku rezonancu (MR) mozga. Pri postavljanju
dijagnoze može poslužiti i angiografsko snimanje moždanih krvnih sudova
kada CT i MR nisu dostupni.
Lečenje
Terapija
epiduralnog hematoma je hirurška i hitna. Svrha lečenja je otklanjanje
hematoma koji vrši kompresiju na moždano tkivo. U slučaju kad ne postoji
mogućnost neuroradioloških pretraga, a kod sumnje na epiduralni hematom
na osnovu kliničke slike, indikovana je operacija.
