Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika, koje su
raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno
anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu.
Streptokoki se na osnovu hemolize na krvnim agaru dele na:
beta-hemolitičke (stvaraju oko kolonija jasnu providnu zonu hemolize),
alfa-hemolitičke (stvaraju oko kolonija zelenu do zelenosmeđu zonu
hemolize) i gama-streptokoke (ne stvaraju hemolizu oko kolonija). R.
Lancefield je 1933. napravila podelu beta-hemolitičkih streptokoka u
serološke grupe koje je označila velikim slovima od A do H ( osim slova
E) i od K do V.
Enterococcus (fekalni streptokok) spada u grupu
streptokoka Lancefieldove grupe D. Na krvnom agaru ne stvaraju zone
hemolize, pa ih nazivamo i nehemolitički streptokoki ili
gama-streptokoki. Nalaze se u crevima i u fekalijama čoveka i
toplokrvnih životinja pa se koriste kao indikatori fekalne kontaminacije
vode i namirnica. Enterococcus je rod u kojemu poznajemo najmanje 12
vrsta ali u čovjeka infekciju uzrokuju samo dve. To su
E. faecalis i E. faecium. Enterokoki su jako otporne bakterije na spoljašnje nepovoljne uslove.
Patološki (medicinski) značaj
Najvažniji
predstavnik je S. faecalis, koji može uzrokovati piogene (gnojne)
infekcije, bakterijski endokarditis i infekcije urinarnog trakta
(prostatitis), ali može da uzrokuje i sepsu u nekim slučajevima.
Mikrobiološka dijagnostika
Laboratorijski se određuje na krvnom agaru na kojem stvara sivkaste kolonije. Zbog sigurnosti se određuje i grupni antigen D.
Lečenje
Značajna
je njihova otpornost prema antibioticima (klindamicin, cefalosporin)
umerena osetljivost prema aminoglikozidima i tolerancija prema
penicilinima i ampicilinima. Zato se terapija određuje prema
antibiogramu.
