Enterobius vermicularis je mala nematoda (valjkasti crv).
Nematode su
nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke
su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je
pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze
mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženka Enterobius
vermicularis-a je dugačka 8-13 mm, a mužjak 2-5 mm i telo mu je obično
savijeno u krug.
Put prenošenja
Jedini
domaćin je čovek. Najčešći put infestacije je fekalno-oralni preko
odeće i igračaka kada prljavim rukama, zagađenom hranom, vodom ili
direktnim kontaktom unese jaja u organizam. Posle ingestije jajašca se
zadržavaju u duodenumu. Nematoda sazreva za dve nedelje, a životni vek
joj je oko 2 meseca. Odrasle jedinke se zadržavaju u lumenu tankog
creva, cekumu, crvuljku, ascedentnom kolonu. Ženka migrira do rektuma i
ako se ne izbaci defekacijom, odlazi do perineuma gde produkuje oko
11000 jajašca. Jajašca postaju infektivna za 6-8 sati a češanjem i
zadržavanjem pod noktima nastaje reinfekcija.
Patološki (medicinski) značaj
Enterobijaza
je oboljenje koje nastaje kod infekcije nematodom Enterobius
vermicularis, češće se javlja kod dece i karakteriše upornim svrabom oko
anusa.
Često infekcija prolazi asimptomatski i može se slučajno
otkriti nalazom crva u predelu perineuma. Ukoliko se simptomi jave, to
su: svrab oko anusa, vulve, svrab često ometa spavanje i san deteta,
koje je zbog toga veoma nemirno u snu, zatim ima smanjen apetit i
gubitak telesne težine. Kao posledica češanja u predelu vulve i
perineuma nastaju ekskorijacije i eritem. U stolici su vidljivi crvi.
Nekada ženke mogu dopreti do ženskih polnih organa i da izazovu
vaginitis. Oboleli se takođe nekada žale na difuzne bolove u abdomenu,
na muku, gađenje i prolive koji su sluzavi, a može se naći i krv koja
potiče od sitnih ulceracija u anusu.
Enterobius luči toksine,
što ima za posledicu pojavu neurotoksičnih smetnji, koje se manifestuju
promenama karaktera bolesnika, tako da oni postaju nervozni, uznemireni i
slabije pamte.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, rektoskopije.
Najbolja rutinska metoda za njegovo otkrivanje je upotreba lepljive
celofanske trake za uzimanje perianalnog otiska. Posle uzimanja otiska
traka se posmatra pod mikroskopom sa malim uvećanjem i traže se jaja.
Lečenje
Enterobijaza
se leči antihelmintnim lekovima kao što su melbendazol, piperazin ili
albendazol. Odeća i posteljina se svakog dana moraju prati u vreloj vodi
i mora se voditi računa o higijeni ruku deteta kako ne bi došlo do
reinfekcije.
