Humani papiloma virus spada u rod Papiloma virusa, a u porodicu
Papovaviridae. To su DNK virusi čiji genom čini cirkularna dvolančana
DNK. Replikacija se vrši u jedru a ćeliju napuštaju lizom. Otporni su na
visoke temperature i organske rastvarače. Postoji preko 80
identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko različitih
vrsta bradavica kod ljudi: kožne, plantarne, ravne i laringealne
papilome, a 30 izaziva polne kondilome.
Ukoliko se radi o tzv. low-risk
tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice
(condylomata accuminata) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom.
High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) opasni su
utoliko što se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela vrata materice
(cervikalna displazija) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma.
Put prenošenja
Virus
se širi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Pri tome
nije neophodno da postoji oštećenje istih, ali svakako pogoduje
infekciji, jer virus lakše dospeva do bazalnih slojeva epitela.
Genitalni
HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela respiratornog sistema,
konjunktivu oka, ali osnovni rezervoar za sve viruse je definitivno
sluzokoža i koža genitalnog trakta oba pola, pa je HPV infekcija
najčešće posledica polnog kontakta sa zaraženom osobom. HPV je pronađen i
kod devica, tako da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem
smislu obzirom da se virus nalazi i u koži anogenitalne regije. Prenosi
se i vertikalnom transmisijom sa majke na dete gde novorođenče često
biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu).
Moguće
je i širenje kondiloma po telu, tj. prenošenje virusa sopstvenim rukama
sa svojih bradavica na neinficirana mesta. Smatra se da osoba koja je
jednom zaražena kondilomima nikada ne može potpuno da se oslobodi virusa
već samo posle lečenja gubi manifestacije istog, dakle virus je
prisutan ali celularna imunost mu ne dozvoljava da se ispolji u vidu
bradavica.
Patološki (medicinski) značaj
Većina
ljudi koji imaju genitalnu HPV infekciju ne znaju da su zaraženi. Virus
se nalazi u ćelijama kože ili sluzokože i obično ne izaziva nikakve
simptome.
Kod nekih ljudi više nedelja ili meseci nakon polnog
odnosa sa zaraženom osobom pojavljuju se vidljive genitalne bradavice
(kondilomi). Nalaze se najčešće u anogenitalnoj regiji, kod muškaraca na
prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, na orificijumu
uretre (otvor uretre) a kod homoseksualaca na penisu, anusu i donjem
delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Kod žena se
najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim
usnama, perineumu, ređe u vagini i portio vaginalis uteri.
To su
obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa
karfiolastom površinom, beličaste ili ružičaste boje. Moguća je
sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, kada se oseća specifičan
miris. U početku su mali, kasnije mogu narasti i biti vrlo voluminozni.
Preobražaj
kondiloma u rak grlića materice najčešći je kod žena kojima ova bolest i
zadaje najviše problema zbog teške pristupačnosti bradavica za lečenje,
inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i činjenice da posto su
kondilomi bezbolni dugo budu neprimećeni u dubini vagine.
HPV-16,
18, 31, i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu
postati maligne dok HPV-6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike
kondiloma, lako su uočljivi i ne izazivaju rak. Smatra se da prelaz
kondiloma u rak zahteva prisustvo drugih štetnih faktora kao što su
zaraženost herpes simpleks virusom, loš imunološki status i pušenje.
Osim polnih sluzokoža u teoriji su opisani i kondilomi na usnama i u
usnoj duplji kao posledica oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom
ali je ova pojava u praksi dosta retka.
Dijagnoza
HPV
se dokazuje uzimanjem brisa vrata materice odnosno uzimanjem brisa
mokraćne cevi kod muškarca. Ne kultiviše se. Dokazuje se PCR-om.
Lečenje
Postojeće
metode lečenja usmerene su na uklanjanje uočljivih promena na koži i
sluzokožama. Uspešnost ovih metoda je različita od slučaja do slučaja.
Postupak lečenja je složen. Kondilomi se uklanjaju hirurškim putem:
skalpelom ili laserom, kao i krio-, elektroterapijom ili postupkom
zvanim LEEP. Druga mogućnost je premazivanje izraslina podofilinom
(Podophyllinum). Lokalna aplikacija raznih lekova (antimikotici,
kaustici, induktori interferona i sam interferon-alfa) upotrebljavaju se
u lečenju, ali zahtevaju nedelje i mesece upornosti i retko daju
trajnije rezultate.
Nijedan do sada poznati oblik lečenja nije zadovoljavajući, jer se kondilomi uvek iznova javljaju.
