Kada u toku hroničnih plućnih oboljenja pluća nisu u stanju da
adekvatno snabdevaju organizam potrebnom količinom kiseonika, nastaje
hronična plućna insficijencija. Ona se može definisati kao postojanje
hipoksemije ( smanjena koncentracija kiseonika), sa ili bez hiperkapnije
( povišena koncentracija ugljen dioksida) u bolesnika s hroničnim
plućnim oboljenjima.
Uzrok nastanka
U etiologiji hronične plućne insuficijencije najznačajniju ulogu imaju sledeća hronična oboljenja pluća:
hronična opstruktivna oboljenja pluća: hronični opstruktivni
bronhitis, emfizem pluća, bronhijalna astma komplikovana hroničnim
bronhitisom
hronična restriktivna oboljenja pluća: difuzne plućne
fibroze, granulomatoze, kolagenoze, pleuralne srasline, stanja posle
hirurškog odstranjenja delova pluća zbog oboljenja, deformiteti grudnog
koša, itd.
Najčešći uzroci akutnih pogoršanja su akutne
infekcije respiratornog trakta, primena lekova sa depresivnim dejstvom
na disajni centar (morfijum, mepabramat, antihistaminici),
nekontrolisana primena kiseonika u velikim koncentracijama, intezivna
primena diuretika, febrilna stanja.
Klinička slika
Klinički
simptomi mogu biti veoma oskudni ako hipoksemija i hiperkapnija nastaju
postepeno. Teška i veoma uporna glavobolja u vidu šlema, s osećajem
pune ili prazne glave, često praćena mučninom i povraćanjem, predstavlja
prvi i veoma pouzdan znak naglog pogoršanja. Glavobolje mogu biti
praćene pogoršanjem oštrine vida, akomodacije i suženjem vidnog polja.
Inverzija sna i somnolencija ( pospanost), naročito posle obroka,
simptomi su koji ukazuju na pogoršanje stanja. U vezi s ovim zapaža se
promena karaktera, najpre u vidu razdražljivosti, zatim euforija,
samozadovoljstvo, samohvalisavost, vulgarnost, grubost i agresivnost.
Pogoršanje stanja prate teži psihički poremećaji kao: konfuznost,
dezorjentisanost u vremenu i prema ličnostima, do akustičnih
halucinacija i psihoze, znaci koji prethode komi. Od neuroloških znakova
u početku postoji disgrafija (drhtanje, ispuštanje ili ponavljanje
slova i reči), kasnije nastaje flapping tremor pojedinih grupa mišića,
naročito u predelu lica, zatim gornjih ekstremiteta, kasnije celog tela a
mogu se javiti i pravi epi napadi.
Naglo pogoršanje hipoksemije
i hiperkapnije praćeno je tahikardijom ( ubrzan rad srca) i arterijskom
hipertenzijom. Koža je cijanotična (modra), topla i vlažna. Lice je
podbulo, oči sjajne, pogled blještav, egzoftalmus (isturene očne
jabučice). Izgled lica – žablji facies.
Na plućima postoji
otežano disanje, kašalj sa iskašljavanjem, rad disajne muskulature je
pojačan a sa pogoršanjem se javlja i abdominalni tip disanja. Kasnije je
disanje površno.
Usled pogoršanje hipoksemije i hiperkapnije
nastaju oligurija (smanjeno izlučivanje mokraće), proteinurija i
azotemija. Od velikog značaja je i i dehidratacija koja nastaje i veoma
otežava ventilaciju.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda,
rendgenografije pluća, EKG-a, analize gasova u arterijskoj krvi.
Lečenje
Lečenje
bolesnika sa hroničnom plućnom insuficijencijom a naročito njenih
akutnih pogoršnja, sprovodi se u specijalizovanim pulmološkim jedinicama
za intenzivnu negu i lečenje. Primenjuju se kontinuirana
oksigenoterapija uz kontrolu gasova, antibiotici, bronhodilatatori,
kortikosteroidi, rehidratacija.
