Mogući uzročnici nastanka su nekoliko vrsta gljivica i to Fonsecaea
pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, Fonsecaea
compacta . Gljivice ulaze u organizam na mestima traume na koži, pa su
tako infekciji često izloženi poljoprivrdnici koji nekada idu bosi po
tlu koje sadrži navedene uzročnike i dolaze u kontakt sa ivericom drveća
i trnjem.
Klinička slika
Početne
promene su često asimptomatske i nekada se oboleli javljaju lekaru tek
kada nastanu komplikacije u vidu elefantijaze ili limfedema.
Promena
na koži se polako razvija na mestu prethodne traume, razvijaju se male,
izdignute papule iz kojih se vremeno razvijaju ili plakovi ili noduli.
Najčešća lokalizacija promena jesu donji ekstremiteti i to stopala,
zatim dlanovi, ruke, glutealna regija, a znatno ređe uši, lice i grudi.
Noduli (čvor) polako rastu i površina im je verukozna . Kada nodularne
lezije dominiraju promene dobijaju izgled karfiola. U mnogim slučajevima
centralni delovi promene zaceljuju i posle toga ostaju bledo prebojeni
ožiljci. Plakovi se šire po periferiji, sa uzdignutim su ivicama i u
centru ostaje žuto prebojen ožiljak. Na površini i plakova i nodula se
mogu pojaviti crne tačke ili nekada ulceracije mogu biti ispunjene
hemopurulentnim sadržajem. U nekim slučajevima postoji, limfogena i
hematogena diseminacija pa promene nastaju i udaljeno od primarne
lezije.
Česte su sekundarne bakterijske infekcije, koje vode u
limfedem i elefantijazu. Kod dugotrajne bolesti, mogu se naći promene u
različitim stadijumima.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije promena i kulture i
patohistološkog nalaza, kao i na osnovu seroloških testova.
Lečenje
Za
hromoblastomikozu je karakteristična refrakternost na terapiju.
Najbolje rezultate su za sada dali oralna primena itrokonazola ili
krioterapija tečnim azotom.
