Hondrom je sporo rastući, inkapsuliran, okruglasti tumor, tvrdo
elastične konzistencije koji može dostići značajne dimenzije. Hondromi
se najčešće lokalizuju u kostima šake i redje u viličnim kostima. Mogu
se javiti u bilo kom uzrastu i kod oba pola.
U usnoj duplji se mogu naći na nepcu, oko korena jezika, a pre svega u predelu donjoviličnog zgloba.
Najčešće
se lokalizuju u medijalnoj liniji ili sa lingvalne strane donje vilice,
što upućuje na njihovo poreklo iz zaostataka Mekelove (Meckel)
hrskavice. Sporo raste i postepeno naduvava zahvaćenu viličnu kost. Pri
tome može dovesti do dislokacije susednih zuba, a takođe i do resorpcije
njihovih korenova. Tumorsko tkivo može probiti kapsulu i urasti u
okolno tkivo. Maligne transformacije su kod ovog tumora moguće, a češće
se zapažaju kod hondroma cevastih kostiju, u starijem životnom dobu i
kod tumora koji su većih dimenzija.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenografije,
biopsije i patohistološkog nalaza. Rendgenski se hondrom u viličnoj
kosti najčešće zapaža kao okruglo, jasno ograničeno rasvetljenje koje
ponekad prati nadutost ili nedostatak kortikalisa. Pri jače izraženoj
kalcifikaciji tumor je oblačasto ili mrljasto zasenčen.
Histološki,
hondrom se sastoji od žarišta hijaline hrskavice koja su različite
veličine, a među sobom su razdvojena vezivnim tkivom koje sadrži krvne
sudove. Hondrociti su raspoređeni u malim grupama, najčešće u parovima u
homogenoj osnovnoj supstanciji. Unutar tumora se mogu zapaziti žarišta
nekroze, kalcifikacije, a takođe i sluzne degeneracije.
Lečenje
Terapija
je hirurška. Kod većih tumora se umesto kiretaže, zbog izražene
sklonosti ka recidiviranju i malignoj alteraciji, preporučuje resekcija
zahvaćenog dela vilične kosti.
