Hipoparatireoidizam je klinički sindrom koji karakteriše hronična
hipokalcemija nastala usled smanjene sekrecije ili nedostatka
paratireoidnog hormona (PTH).
Uzrok nastanka
Hipoparatireoidizam
je najčešće posledica nelučenja, odnosno nedovoljnog lučenja PTH. Češće
je uzrokovan hirurškom intervencijom na vratu (lečenje struma,
karcinoma, hipertireoidizma, hiperparatireoidizma), dok je hereditarni
oblik ređi. Ukoliko je uzrok nepoznat, govori se o idiopatskom
hipoparatireoidizmu.
Klinička slika
Većina
simptoma hipoparatireoidizma nastaje usled izmenjene neuromuskularne
razdražljivosti za vreme smanjene koncentracije jonizovanog kalcijuma u
serumu. U najtežim oblicima javljaju se tetanija i konvulzije. Tetanija
može biti izazvana i obiĺnim aktivnostima, kao što su hodanje ili
pisanje. Do posebno izraženog napada tetanije dolazi kod metaboličke
alkaloze, hiperkaliemije, hipokaliemije i hipomagneziemije. Napad obiĺno
počinje osećajem kočenja ili trnjenja oko ustiju i u prstima nogu i
ruku, a zatim nastaju tonične i bolne kontrakcije najčešće šaka, ređe
stopala. Karpopedalni spazmi su najčešći, mnogo ređi su spazmi
dijafragme ili druge disajne muskulature, kao i glotisa, kada se javlja
laringealni stridor. U nekih bolesnika česti su mentalni poremećaji.
Deca mogu biti retardirana u svom razvoju, posebno duševnom,
razdražljiva su, a ponekada i psihotična.
Koža je suva, perutava
uz redukciju dlakavosti. Prisutna je monilijaza, naročito noktiju, čini
da nokti postanu lako lomljivi. Značajna manifestacija
hipoparatireoidizma na očima jeste kalcifikacija sočiva, što vodi
razvoju lentikularne katarakte i bitnom oštećenju vida. Juvenilne
katarakte uvek su sumnjive na latentnu hipokalciemiju. Korekcija
hipokalciemije ne dovodi do povlačenja jednom formirane katarakte.
Zbog
produžene sistole u nekim slučajevima srčana komora ne reaguje na
sledeći impuls iz pretkomore i nastaje srčani blok 2:1. Hipokalciemija
dovodi i do rezistencije na kardiotonike, što posebno treba imati u vidu
kada su posredi bolesnici sa srčanom insuficijencijom. U retkim
slučajevima zbog adaptacije organizma na hroničnu hipokalciemiju svi
simptomi i znaci hipoparatireoidizma mogu biti odsutni.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, EKG-a.
Lečenje
Osnovni
cilj u lečenju hipoparatireoidizma je normalizacija kalcemije što se
postiže ordiniranjem kalcijuma i vitamina D, a u slučaju
hipomagnezijemije i nadoknadom magnezijuma. U fazi akutnog napada
tetanije primenjuje se 10% – ni kalcijum-glukonat u vidu intravenoznih
injekcija.
