Uzročnik nastanka ove bolesti je Mycobacterium leprae (Hansenov
bacil). Za infekciju je odgovoran dugotrajni kontakt sa obolelim.
Faktori koji doprinose oboljevanju su loša higijena, loša ishrana,
pothranjenost zbog nekok drugog oboljenja, veća gustina stanovanja i dr.
Zarazni su sekret iz nosa, ispljuvak, sadržaj iz bolesnih lezija, krv,
urin, majčino mleko, sperma, vaginalni sekret. Direktan način infekcije
je češći od indirektnog.
Klinička slika
Inkubacioni
period je dug više meseci do više godina. Opisuje se više oblika lepre.
Zajednička karakteristika im je početak sa nekarakterističnim promenama
na koži i sluzokoži.
Lepra lepromatosa (tip L) je najteži,
anergijski i veoma zarazan oblik bolesti jer se uzročnik nalazi u
velikom broju u promenama. Manifestuje se prisustvom nodoznih
(čvorastih) ili pločastih infiltrata u simetričnom rasporedu. Promene su
bolne i na temperaturu neosetljive. Lokalizovane su pretežno u području
glave, na koži lica, na nosu, ušnim školjkama, ali i na drugim delovima
tela. Česta su teža oštećenja kose, druge dlake i noktiju. Najčešće je
ledirana sluzokoža nosa (hronični atrofični rinitis) što je praćeno
otežanim disanjem, destrukcijom nosne pregrade, ulegnućem nosa. Nakon
iščezavanja promena ostaju ožiljci. Lepromatozne promene mogu da se
razviju i na drugim organima i sistemima obolelih (respiratornom, oku,
kostima). Limfne žlezde su najčešće uvećane. Javljaju se i neurološke
promene praćene paralizom. U toku terapije, naročito u početku moguće je
ispoljavanje tzv. „lepra reakcije“ u vidu pogoršanja simptoma sa
visokom febrilnošću što može po bolesnika da bude fatalno. Česte su
glavobolje, groznica, bolovi u zglobovima.
Lepra tuberculoides
(tip T) je oblik bolesti koji se razvija sporije. Bolje je
prognoze.Infektivnost je mala jer je nalaz bacila u lezijama oskudan ili
ga uopšte nema. Klinički se vide eritemni (crveni) ili eritemoskvamozni
infiltrati u asimetričnom rasporedu. Boja kože je hipo ili
hiperpigmentovana. Sluzokože nisu zahvaćene. Dlake i nokti takođe.
Najintezivnije su progredijentne promene na nervima. Postojeće promene
su neosetljive na dodir i toplotu. Česta je pojava trofičnih promena u
vidu dubokih bezbolnih ulceracija. Visceralnih promena nema.
Lepra
inderterminata (tip I) je nestabilan oblik iz koga se mogu razviti
lepromatozan i tuberkuloidni tip. Klinički se nalaze leukomelanodermične
(istovremeno i hiper i hipopigmentovane) plaže u nesimetričnom
rasporedu na bilo kom delu tela. Grub gubitak senzibiliteta je posledica
nervnih oštećenja koja se manifestuju slikom polineurita. Često su
prisutne traumatske ulceracije.
Prognoza svih oblika lepre
zavisi od preduzimanja terapije u odnosu na evolutivni tok bolesti.
Prognoza je najlošija kod lepromatozne lepre.
Dijagnoza
Kod
veliog broja obolelih od lepre klasične serološke reakcije na sifilis
su pozitivne. Lepromin test (Mitsuda reakcija) dokazuje imunološki
status obolelih, što je od prognostičkog a ne od dijgnostičkog značaja.
Ovaj test se izvodi ubrizgavajnem smrvljene suspenzije leproznog tkiva
koja služi kao antigen. Prognostički dobar znak je razvoj pozitivnosti
Mitsuda reakcie. Reakcija je pozitivna u više od 90% bolesnika od
tuberkuloidne lepre (znak dobrog imunološkog statusa organizma), a
negativna je u obolelih od lepromatozne lepre.
Lečenje
Sastoji
se u ordiniranju većeg broja lekova. Najčešće se koristi dapson u dozi
od 50-100 mg dnevno kroz period koji je dug, oko 3 godine. Lek deluje
bakteriostatski. Terapijski su koisni i tuberkulostatici, rifampicin i
clofosamin. Najbolji se rezultati postižu lečenjem tuberkuloidnog oblika
lepre. Izolacija bolesnika je potrebna dok su bakteriološki pozitivni.
