Gliomi mogu bit sporo ili brzo rastući. U gliome spadaju astrocitomi, ependimomi, oligodendrogliomi i mešoviti gliomi.
Uzrok nastanka
Gliomi,
kao i ostali tumori mozga mogu nastati iz kongenitalnih malformacija
gde se zbog abnormalnosti razvoja ostvaruju uslovi za neoplastični rast
tkiva; postoji genetska determinisanost neoplastičnog rasta; izloženost
radijaciji može biti inicijalni faktor rasta tumora; kao i trauma i
infekcije.
Klinička slika
Simptomi
mogu biti u vidu kombinacije progresivnih fokalnih simptoma i simptoma
povišenog intrakranijanog pritiska (IP), samo znaci povišenog
intrakranijalnog pritiska ilisamo progresivni fokalni simptomi i
znaci.
Simptomi i znaci se mogu svrstati u dve grupe:
Simptome
povećanog intrakranijalnog pritiska-najčešće prethode pojavi fokalnih
simptoma i javljaju se u 60% bolesnika sa tumorom mozga: glavobolja,edem
papile, povraćanje, epiletički napadi, vertigo (vrtoglavica), poremećaj
frekvence pulsa i krvnog pritiska, promena frekvence disajnih pokreta,
hipopituitarizam (smanjeno lučenje hormona hipofize), somnolencija
(pospanost), poremećaj psihičkog statusa, lažno lokalizovani znaci.
Fokalne simptome i znakove- posledica iritacije i ispad funkcije
određenog dela mozga. Od nadražajnih simptoma daleko najvažniji su
epileptični napadi. Ispadni fenomeni su u zavisnosti od lokalizacije
tumora, ispadi vidnog polja, pareze, oštećenja senzibiliteta, oštećenja
kortikalnih funkcija (govor, praksija, gnozija i dr.), oštećenja
kranijalnih živaca, malog mozga i dr.
Dijagnoza
Postavlja
se na osonvu anamneze, fizikalnog pregleda, neurološkog pregleda,
oftalmološkog pregleda, laboratorijskih analiza, CT-a mozga (skener),
NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), rendgenografije lobanje, EEG-a,
lumbalne punkcije, angiografije. LečenjePrimenjuje se hirurška terapija
(kompletna ili inkompletna resekcija tumora), hemoterapija,
radioterapija, simptomatska- kortikosteroidi, antiepileptici,
hiperosmolarni rastvori, analgetici.
