Francisella tularensis je mali Gram negativan kokobacil, nepokretan,
asporogen, ponekad poseduje kapsulu. Ne kultiviše se na standardnim
podlogama, striktan je aerob.
Svi sojevi imaju istu antigensku građu. U
spoljnoj sredini je dosta otporan, na ledu može da preživi 2 – 3
nedelje. Temperatura od 56 – 58 stepeni ga uništava već posle 10 minuta.
Put prenošenja
Primarni
domaćini su divlje životinje, prvenstveno glodari (zečevi, kunići,
veverice, miševi, pacovi). Od divljih životinja se može preneti na
domaće životinje (ovce, goveda, konji, psi, mačke, živina). Čovek se
zarazi direktnim kontaktom sa obolelom životinjom kao i indirektno putem
kontaminirane hrane, vode, inhalacijom prašine i transmisivim putem.
Prenos bolesti sa čoveka na čovek nije moguć.
Patološki (medicinski) značaj
Francisella
tularensis uzrokuje tularemiju – akutno infektivno oboljenje koje se
karakteriše povišenom temperaturom, zapaljenskim promenama na mestu
ulaska uzročnika i regionalnim limfadenitisom.
Posle
inkubacionog perioda od 3 – 6 dana, F. tularensis izaziva veći broj
klinički različitih oblika, od kojih je najveći broj praćen jezom,
groznicom, povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i
zglobovima i malaksalošću.
Spoljašnji oblici:
Ulceroglandularni oblik – nastaje posle inokulacije kože prilikom
kontakta sa obolelom životinjom ili ubodom krpelja. Stvara se papula
koja nije bolna, ne svrbi, ne gnoji, brzo nekrotizira i evoluira u ulkus
(primarni afekt). Razvija se bolno uvećanje regionalnih limfnih žlezda
koje vremenom razmekšaju, a može doći i do njihove perforacije kroz
kožu. Bolesnik je malaksao, oslabljenog apetita, isrpljen.
Glandularni oblik – manifestuje se otokom upalom pojedinih limfnih
žlezdi bez primarnog afekta. Najčešće su zahvaćene vratne, pazušne i
preponske limfne žlezde.
Okuloglandularni oblik – posle
inokulacije oka preko zaprljanih ruku nastaje gnojni konjunktivitis,
uglavnom jednog oka. Kapci su otečeni, slepljeni, konjunktive krvave,
istovremeno se razvija bolan otok regionalnih limfnih žlezdi, koje zatim
omekšaju i zagnoje.
Tonziloglandularni (anginozni) oblik –
nastaje ingestijom zaražene hrane, pa je primarni afekt na tonzilama
(krajnicima). Protiče pod slikom jedno- ili obostrane angine sa
izraženim, bolnim otokom vratnih limfnih žlezdi.
Unutrašnji oblici:
Plućni oblik – može da nastane inhalacijom zagađenog vazduha ili
širenjem infekcije iz limfnih žlezdi putem krvi. Protiče pod slikom
atipčnog zapaljenja pluća, koje može biti praćeno komplikacijama u vidu
gangrene, apscesa i stvaranja kaverni. Počinje sa povišenom
temperaturom, opštim simptomima infekcije i karakteriše se
neproduktivnim kašljem.
Tifoidni (septični) oblik – podseća na
trbušni tifus ili sepsu, nema primarnog afekta niti zahvatanja limfnih
žlezdi. Karakteriše se visokom temperaturom koja traje oko tri nedelje,
simptomima infektivnog sindroma težeg stepena, ospom, uvećanjem jetre i
slezine, poremećajem svesti.
Mikrobiološka dijagnostika
Serodijagnoza
tularemije se postavlja posle druge nedelje reakcijom aglutinacije,
kada se javljaju vrlo visoki titrovi. Stanje kasne preosetljivosti se
utvrđuje kožnom probom sa tularinom.
Lečenje
Lek izbora je streptomicin 7 – 10 dana, ali dobro reaguje i na hloramfenikol, tetracikline i hinolone.
