Fotoalergijski kontaktni dermatitis spada u grupu fotoalergijskih
dermatoza. Fotoalergijske dermatoze podrazumevaju promene na koži u
nastanku kojih, osim svetlosti i senzibilizatora, učestvuju i imunološki
mehanizmi.
Uzrok nastanka
Najčešći
fotoalergeni, od kojih posle ekspozicije pretežno UVA i manjim delom
UVB zracima, dolazi do vezivanja sa proteinima kože kada nastaje
kompletni antigen, jesu sulfonamidi, fenotiazin, i halogenizovani
salicilalinidi.
Klinička slika
Promene
kože se karakterišu slikom kontaktnog alergijskog dermatitisa na
delovima kože koji su fotoeksponirani. U akutnoj fazi, promene se
manifestuju u vidu eritema (crvenilo) i vezikula (mehurić), koji su
praćeni osećajem pečenja i svraba. Na pokrivenim delovima kože nema
ekcemskih žarišta. Ukoliko se ne utvrdi uzročni alergen, tok bolesti je
hroničan sa hiperpigmentacijama i lihenifikacijom kože.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dermatološkog pregleda, epikutanih testova, testa eliminacije i ekspozicije.
Lečenje
Aplikuju
se antiseptične obloge, kortikosteroidne kreme, po potrebi antibiotske
masti. U hroničnim stanjima se aplikuju kortikosteroidne masti,
preparati katrana obično u kombinaciji sa indeferentnim kremama. U
opštoj terapiji ordiniraju se antihistaminici. Preporučuje se zaštitna
odeća i primena krema sa visokim zaštitnim faktorom.
