Ovo je nasledno oboljenje, nasleđuje se autozomno dominantno. Toplota,
znojenje, sunčeva svetlost, UV-B, oralni kortikosteroidi i mehaničke
traume indukuju egzarcebacije.
Klinička slika
Keratoze
označavaju dermatoze kod kojih dolazi do zadebljanja kornealnog sloja
epiderma tj. hiperkeratoze. Prve promene na koži se javljaju u
tinejdžerskim godinama. Promene počinju u vidu žućkasto-braonkastih
papula sa masnim sadržajem. Najčešće se javljaju na seboroičnim regijama
kao što su čelo, kapilicijum (kosmati deo glave), nazolabialne brazde,
uši, grudi i leđa. Kod nekih pacijenata se javljaju i na preponama, pod
pazuhom i submamarno.
Na rukama se promene javljaju u oko 95% slučajeva. Na palmarnoj strani šaka se javljaju tačkaste keratoze i hemoragične makule.
Po
pravilu se javljaju i promene na noktima: bele i crvene longitudinalne
trake, brazde, longitudinalni rascepi i keratoze pod nokatnim pločama.
Promene
na sluzokoži se javljaju u oko 15% bolesnika i javljaju se u vidu belih
papula sa centralnim ulegnućem. Lokalizovane su na sluzokoži usne
duplje i anogenitalne regije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije promena i patohistoloških nalaza.
Lečenje
Terapija
se sastoji u mehaničkom odstranjivanju rožnatih naslaga posle njihovog
razmekšavanja keratolitičkim mastima (10-20% mast sa salicilnom
kiselinom, 10-20% mast sa ureom, 0,1% mast sa kiselinom vitamina A).
Dolazi u obzir i primena retinoida u opštoj terapiji.
