Uzročnik filarijaze je nematoda (valjkasti crv) iz reda Filariidae, 8
vrsti ove nematode izaziva infekciju kod čoveka i to su:
Loa loa,
Onchocerca volvulus, Mansonella streptocerca (kožna grupa), Wuchereria
bancrofti, Brugia malayi, Brugia timori, (limfatična grupa), Mansonella
perstans, Mansonella ozzardi (okultni oblik).
Kao i kod svih
nematoda, životni ciklus filarije ima 5 razvojnih faza, od čega se prve
dve odigravaju dok su filarije još u organizmu vektora (komarci i muve),
koji se infestiraju ujedom i koji se hrane krvlju čoveka, a isto tako
prenose filarije u organizam čoveka kada su trećem razvojnom stadijumu.
Odrasla ženska jedinka produkuje hiljade novih larvi .
Klinička slika
Simptomi filarijaze zavise od vrste filarije koja je dovela do infekcije.
Limfatična
filarijaza: posledica je prisustva nematoda u limfnim sudovima i
čvorovima i manifestuje se povišenom telesnom temperaturom, ingvinalnom
(prepone) ili aksilarnom (pazuh) limfadenopatijom (uvećani limfni
čvorovi), bol u pedelu prepona ili testisa, eksfolijativne (guljenje,
ljuštenje) promene na koži, enormni otok ekstremiteta ili genitalija
(elefantijaza).
Tropska plućna eozinofilija: karakteriše se
paroksizmalnim suvim kašljem, vizingom, dispnejom (otežano disanje),
anoreksijom, malaksalošću i gubitkom telesne težine.
Mikrofilaremija:
najčešće prolazi asimptomatski, nekada se kod težih infekcija javlja
granulomatozno zapaljenje slezine, koje vremenom dovodi do njene
destrukcije.
Onkocerkiijaza: često su inficirane osobe dugo bez
simptoma. Odrasle jedinke stvaraju nodule (čvorove) u potkožnom tkivu i
oslobađaju larve u okolna tkiva. Nezrele jedinke se kreću po telu i mogu
izazvati različite simptome: pormećaje vida do potpunog gubitka vida,
osip, lezije, svrab, depigmentacije po koži, limfadenitis.
Loaijaza:
otoci potkožnog tkiva ekstremiteta najčešće oko zglobova, praćeni
bolom, svrabom i urtikarijom. Retko može nastati komplikacija u vidu
meningoencefalopatije.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, klinčke slike, identifikacije uzročnika u krvi,
limfnim nodulima, koži, seroloških testova, biopsije kože i
patohistološkog nalaza.
Lečenje
Ivermectin
se daje u jednoj dozi od 150 μg po kilogramu telesne težine, svakih
6-12 meseci. Ivermectin ne ubija odrasle parazite, ali smanjuje broij
mikrofilarija i tako zaustavlja progres bolesti.
