Febrilne konvulzije (FK) nastaju pri povišenoj temeperaturi, u toku
infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni sistem (CNS).
Javljaju se u uzrastu od 3 meseca do 5 godina.
Uzrok nastanka
Etiologija
FK je još uvek nepoznata. Genetski faktori imaju značajnu ulogu.
Nasleđivanje je, najverovatnije, autozomno dominantno ili poligensko.
Klinička slika
FK
se najčešće javlja za vreme iznenadnog, brzog porasta telesne
temperature. Temperatura je u većini slulčajeva 38,5 – 39,5°C.
Konvulzije se manifestuju najčešće toničko – kloničkim kontrakcijama
skeletne muskulature, ali mogu i u obliku gubitka tonusa muskulature,
senzornih napada (parestezije, bol), vegetativni (povraćanje,
preznojavanje, salivacija) ili u obliku apsansa.
Uobičajena je klinička klasifikacija FK na tipične i atipične.
Atipične FK (kompleksne, komplikovane) određene su sledećim kriterijumima:
pojava konvulzija pre šestog meseca i posle pete godine života
trajanje duže od 15 minuta
uz manje povišenu temperaturu <38°C
hemigeneralizovane ili fokalne konvulzije
pojava postiktalne Toddove paralize
prisustvo neuroloških i razvojnih poremećaja kod dece
tri ili više napada u različitim febrilnim stanjima
ponovljene FK u istoj febrilnosti
familijarna pojava epilepsije
postoje promene na EEG-u
Tipične FK su kratkog trajanja i generalizovane (tonično – klonične 85%, klonične 10% i atonične 5%). Klinički oporavak je brz i potpun.
javljaju se u uzrastu od 6 meseci do 4. godine
javljaju se uz visoku temperaturu >38° C
jave se jedan do dva puta u životu
klinička slika generalizovanog napada
napad traje par minuta, najduže do 20 min.
neurološki status je posle napada uredan
porodična anamneza obično nije opterećena
neurološki status pre napada je uredan
EEG: postiktalno nalaz uredan
Klinička
slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Najčešće
se FK ispoljavaju kao tzv. generalizovani ili veliki napadi u kojima
dete okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i trza
sa sva četiri ekstremiteta, najčešće uz krkljanje i plavilo oko usana. U
takvim napadima česte su duže pauze u kojima dete ne diše (tzv. apnoje)
koje navode panične i uplašene roditelje na pomisao da dete umire. Ređe
se febrilne konvulzije ispoljavaju kao tzv. žarišni ili parcijalni
napadi u kojima se trzanje javlja na ekstremitetima samo jedne strane
tela ili samo na pojedinim ekstremitetima. Posle takvih ataka ponekad se
javljaju i prolazne paralize ekstremiteta (tzv. Toddova paraliza).
Recidivi se javljaju kod 30 – 40% dece.
Dijagnoza
Kod
sve dece neophodno je spovesti sledeći dijagnostički postupak:
anamneza, detaljan neuropedijatrijski pregled, laboratorijske analize,
lumbalna punkcija (kod sumnje na infekciju CNS), EEG.
Lečenje
Dete
u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do
zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta iz straha
roditelja da ne dođe do gušenja. Treba poduzeti sve raspoložive mere za
snižavanje temperature. Lek izbora za zaustavljanje konvulzija je
diazepam, intravenozno, polako 0,2 mg/kg. Ukoliko je to otežano tada se
daje klizma. Može se dati i fenobarbiton intramuskularno. Osim navedene
simptomatske terapije, svakako treba sprovesti i antipiretske mere,
potrebnu rehidraciju, lečenje osnovne bolesti koja je uzrokovala
febrilno stanje. Profilaktička terapija usmerena je kako bi se sprečili
novi napadi i daje se u nekoliko varijanti, uglavnom kod pojave
atipičnih FK. Intermitentna profilaksa se sprovodi u fazama febrilnosti
preko 38,5°C. Kontinuirana profilaksa se sprovodi svakodnevnom primenom
antiepileptika.
