Akutni faringitis (pharyngitis acuta) se retko javljaju izolovano,
samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa,
usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine
infektivnih bolesti.
Uzrok nastanka
Uzočnici
su virusi (adenovirus, rinovirusi) i bakterije (streptokok, pneumokok,
hemofilus). Može biti uslovljen i lokalnom traumom. Češći je u periodu
hladnog, vlažnog vremena i kod osoba sa oslabljenom otpornošću.
Klinička slika
Laki
oblik uključuje: suvoću, bol, uvećanje cervikalnih limfnih čvorova,
povišenu telesnu temperaturu, dok je sluzokoža otečena i infiltrovana.
U
teškom obliku postoje: visoka temperatura i izraženi opšti i lokalni
simptomi, otok mekog nepca i resice, mukopurulentan eksudat, crvenilo
lica i bledilo oko usana. Komplikacije ovog oblika su: akutni ototis,
septikemija, otok larinksa.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, pregleda farinksa (orofaingoskopija, zadnja
rinoskopija, indirektni pregled larinksa i hipofarinksa).
Lečenje
U
večini slučajeva je simptomatska (čajevi, antiseptici, analgetici,
antipiretici). U težim oblicima se daju antibiotici parenteralno.
Hronično zapaljenje ždrela (pharyngitis chronica)
Kod
hroničnog faringitisa tegobe ne traju permanentno, hronično, već imaju
periode remisija i egzacerbacija, smatramo da im više odgovara naziv
faringopatija.
Uzrok nastanka
Etiologija
nastanka ovih promena na sluznici farinksa je kompleksna u njoj
učestvuju virusi naročito iz grupe adenovirusa, bakterije koje se sreću u
nosu i usnoj šupljini (streptokoke, stafilokoke, pneumokoke) i
gljivice. Navode se i neinfektivni uzročnici kao organska i neorganska
prašina, hemijska isparenja na radnom mestu, smog, pušenje, ljuta jela i
žestoka pića, hladni (iz frižidera) i vreli (čaj, supa), napici. Neka
opšta oboljenja kao dijabetes, ciroza jetre, nefritis, avitaminoze i dr.
Staro
je kliničko pravilo „da je ždrelo ogledalo nosa“. Nazalna opstrukcija
smanjuje i otežava normalno disanje na nos, pa bolesnik diše na usta i
drži ih često otvorena. U ovako izmenjenom, habitualnom ili favorizujući
zapaljenske promene sluznice farinksa.
Tonzile ( krajnici),
posredno i neposredno mogu igrati značajnu ulogu u nastajanju
faringopatija kao depo za održavanje infekcije. Takođe su kariozni zubi,
nepodobni mostovi i parcijalne proteze izvor infekcije u usnoj šupljini
pa samim tim i u ždrelu.
Klinička slika
Jedna
od bitnih osobina ždrela je što gotovo ista simptomatologija može da
prati i banalnu kijavicu ili nazeb, zatim niz infektivnih bolesti, razne
vrste angina i faringitisa, kao i neka druga (pa čak i maligna)
oboljenja u ovom području. Isto tako oboljenje se subjektivno različito
reperkutuje kod raznih bolesnika. Ima slučajeva da je sluznica ždrela
crvena, zapaljena, otečena, a da bolesnik nema gotovo nikakvih
subjektivnih tegoba, niti oseća to stanje sluznice. Ali isto tako ima
slučajeva u kojih lekar prilikom pregleda ne može da vidi neke promene, a
da bolesnik ima velike subjektivne tegobe.
Glavni i osnovni
simptomi su disfagijske tegobe, koje često prati i kašalj. Disfagija ili
teškoće pri gutanju imaju svoju gradaciju i idu od bolnih senzacija
različitog stepena, pa do osećaja prisustva stranog tela, gušenja i
stezanja u grlu. Bol može biti kao laka neprijatnost, osećaj sušenja i
zatezanja sluznice u ždrelu, pa ide preko svraba, pečenja, paljenja i
bolova koji su naročito izraženi pri uzimanju čvrste hrane.
Kašalj
je isto tako čest i uporan simptom. On može da bude različitog
karaktera (suv, vlažan, kratkotrajan, uporan, u napadima). Otok i
zapaljenje sluznice, njeno stalno iritiranje pojačanom sekrecijom iz
nosa i epifarinksa, kao i uzimanje neadekvatne hrane, pića, lekova, čine
da kašalj postane manifestan i da se održava.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anamneze, pregleda farinksa (orofaingoskopija, zadnja
rinoskopija, indirektni pregled larinksa i hipofarinksa), rendgen
sinusa, kožnih proba, brisa iz nosa i ždrela.
Lečenje
Lokalna
terapija u ždrelu sastoji se u davanju antiflogističkih čajeva (beli
slez, kamilica, žalfija) promena pH sredine (soda bikarbona),
antiseptika (borna kiselina, hexoral, pastile i dr.), analgetika,
antihistaminika. Kod bakterijske infekcije ordiniraju se antibiotici. U
toku lečenja mora se sanirati stanja u nosu, usnoj šupljini, zuba,
tonzile i lečiti istovremeno ili sukcesivno tegobe u ždrelu. Sve
mehaničke prepreke u nosu treba hirurški lečiti.
