Rod Enterobacter pripada porodici Enterobacteriaceae i sastoji se od
četiri vrste: E.aerogenes, E.cloacae, E.georgoviae i E.sakazaki.
Sve
vrste Enterobactera su Gram negativni bacili koji su nepravilno
raspoređeni u vidnom polju mikroskopskog preparata. Imaju peritrihijalno
raspoređene flagele. Kapsulu sintetiše samo jedan deo sojeva
Enterobactera. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija i lako
se kultivišu in vitro (na jednostavnim hranljivim podlogama). Imaju
somatski O – antigen i flagelarni H – antigen, a inkapsularni sojevi K –
antigen. Široko su rasprostranjeni u prirodi: u zemljištu, vodi i nekim
namirnicama. Povremeno ili stalno kolonizuju digestivni trakt ljudi i
životinja ulazeći u sastav fiziološke mikroflore.
Patološki (medicinski) značaj
Vrste
iz roda Enterobacter izazivaju oportunističke infekcije u slučaju
prolazne ili trajne imunodeficijencije domaćina, kolonizacije novih
tkiva i porasta virulencije. Najčešće izazivaju infekcije urinarnog
trakta, mada nisu retke ni primarne ili sekundarne infekcije
respiratornog sistema. Poslednjih godina Enetrobacter postaje sve
značajniji uzročnik intrahospitalnih infekcija naročito kod
imunodeficijentnih pacijenata i na odeljenjima za lečenje opekotina.
Mikrobiološka dijagnostika
Bakterije
iz roda Enetrobacter najčešće se izoluju iz fecesa, urina, sputuma i
brisa rane. Materijal se zasejava na endo agar, krvni agar i jednu od
podloga za obogaćivanje rasta. Zasejane hranljive podloge se inkubiraju,
a zatim se ispituju mikroskopske, kulturelne, fiziološko-biohemijske i
eventualno antigenske osobine izrasle bakterijske kulture.
Lečenje
Produkcija
beta – laktamaza i razvoj nekih mehanizama za inaktivaciju antibiotika i
hemioterapeutika ima za posledicu nastanak rezistencije kod određenog
procenta sojeva Enterobactera. Zato je najbolje antibiotsku terapiju
oboljenja izazvanih vrstama iz roda Eneterobacter uskladiti sa
rezultatima antibiograma.
