Eklampsija je najteži oblik toksikoza u trudnoci. Najčešće se javlja
pri kraju trudnoće ili u toku porođaja, uglavnom kod prvorotkinja i
obično se nadovezuje na preeklampsiju.
Uz edeme, proteinuriju (protini u
mokraći) i hipertenziju ( povišen krvni pritisak), praćena je i
gubitkom svesti, a zatim pojavom toničnih i kloničnih ( trzajevi i
ukočenost) grčeva, nakon čega nastupa kraće ili duže komatozno stanje.
Uzrok nastanka
Kao
i kod ostalih grviditetnih toksikoza, pravi uzrok eklampsije do danas
nije otkriven. Eklampsija se češće javlja kod višeplodne trudnoće, kod
dijabetičarki, kod gojaznih žena i žena koje boluju od povišenog krvnog
pritiska. Uglavnom se javlja u krajevima gde se trudnice obilno i
neracionalne hrane.
Klinička slika
Pre
izbijanja pravog eklamptičnog napada, od subjektivnih simptoma žena se
žali na glavobolju, treperenje i svetlucanje pred očima, zujanje u ušima
i opštu slabost. Zapaža se slabije izlučivanje mokraće (oligurija),
koja može ići do potpunog prestanka izlučivanja (anurija). Proteinurija
je veoma izražena. Trudnica je otečena u licu, nogama i donjim delovima
tela. Ima izrazito podaduo izgled. Krvni pritisak je veoma visok, i
uporno se održava.
U jednom momentu, često posle delovanja neke
spoljnje draži ili bez nje trudnica dobije eklamptični napad. Pri tome
bolesnica gubi svest i javljaju se tonični i klonični grčevi mišića. U
toničnim grčevima učestvuju i trbušni, torakalni, leđni mišići i
dijafragma. Trudnica zadržava disanje, pomodri, vilice, zubi i usnice su
čvrsto stegnuti. Tonične kontrakcije ne traju duže od jednog minuta, po
njihovom popuštanju, bolesnica prodiše i koža i vidljive sluzokože
dobijaju normalnu boju. Zatim se javljaju klonični grčevi gotovo svih
mišića, naročito su izraženi grčevi mimičnih mišića lica i očnih
jabučica, tako da se vide različite grimase uz kolutanje očiju, sem toga
nastaje bacakanje ruku i nogu, na ustima se pojavljuje pena koja je,
ako se trudnica ugrize za jezik, krvava. Po prestanku napada bolesnica
se smiruje, još neko vreme je u nesvesti, polusvesti, najzad se budi i
ničega se ne seća.
Pri najtežem stanju (status eclampticus)
bolesnica uopšte ne dolazi svesti, već se smenjuju napad za napadom i
često se završava smrću. Uzroci smrti kod eklampsije su : cirkulatorni
kolaps (zastoj srčanog rada, edem pluća, šok), krvarenje u mozgu,
ugušenje aspiriranim sadržajem i insuficijencija bubrega. Plod je takđe
ugrožen, rađa se sa manjom telesnom težinom, ali je i smrtnost ploda pre
rođenja visoka.
Dijagnoza
U suštini
dijagnostikuje se preeklampsija, a zatim se prevenira nastanak
eklampsije. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje „gornjeg“ za 30 mmHg, a
„donjeg“ za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u
pregledanom urinu nađu belančevine, a mereno u 24 satnoj mokraći pređu
količinu od 0.5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i
potvrđena.
Lečenje
Bolesnicu treba
odmah hospitalizovati i ako je to moguće smestiti u zasebnu, mirnu,
zamračenu sobu. Bolesnica se položi na stranu kako bi se smanjila
opasnost od aspiracije, ako dođe do povraćanja. Svakodenvno je treba
kontrolisati i nadgledati da ne bi došlo do napada. U slučaju napada,
treba dati magnezijum sulfat intravenski, i uz to velike količine
vitamina B i C, glikozu. Ishrana ima veliki značaj. Treba izbaciti so,
masti i u prvo vreme proteine. U najtežim formama se daje samo voće.
Svakodnevno treba kontrolisati telesnu težinu, više puta dnevno krvni
pritisak, količinu izlučene mokraće i proteina.
