Mehanizam nastanka bolesti je imunološki. Strana supstanca, obično
nepotpuni alergen (hapten) dospeva na kožu, penetrira u epiderm i tu se
veže sa proteinskim nosačem stvarajući puni alergen.
Alergeni su
mnogobrojni-najčešći su različiti metali (hrom, nikl, kobalt), organska i
nerganska jedinjenja, jedinjenja žive, kaučuk, guma, lokalni lekovi,
anestetici, sulfonamidi, kozmetski prepararati, razne boje i dr.
Pomažući faktori u nastanku oboljenja su razna oštećenja kože,
zapaljenja, promena pH kože i zaštitne barijere, razni mehanički i
hemijski faktori, koncentracija alergena, individualne osobine kože.
Klinička slika
U
akutnoj fazi, koja obično nastaje naglo, na mestu kontakta javlja se
eritem (crvenilo) i otok, zatim sledi pojava papula (promena iznad ravni
kože, poput bubuljice), vezikula (mehurić), njihovo prskanje sa
stvaranjem erozija i vlaženja, sasušivanja sekreta, pojava deskvamacije
(ljuštenje) i ozdravljenje bez vidjivih promena. U svim fazama je svrab
jako izražen.
Ukoliko proces prolazi u subakutnu fazu eksudacija
je manje izražena i preovlađuje upalna infiltracija. Eritem je manje
izražen, nema otoka.
U hroničnoj fazi koža je zadebljana, gruba,
smeđe eritemna, lihenificirana (lihen-lišaj) usled češanja. Nema
vezikula niti vlaženja.
Bolest se može pojaviti na svim delovima
tela, čak i na koži dlanova i tabana gde je debeo rožasti sloj sa
prirodno jačom zaštitom. Češće je na nekim regijama a to su otkriveni
delovi kože (lice, ruke). Sem na mestu kontakta promene se mogu videti i
na udaljenim regijama.
Prognoza zavisi od vrste alergena,
rasprostarnjenosti promena, ali i drugih neimunoloških zbivanja. Do
izlečenja može doći ako se ranije eliminiše inkriminisani alergen.
Ponekada bolest perzistira i posle uklanjanja alergena.
Dijagnoza
Postavlja
se na osnovu anameze, kliničke slike, epikutanih testova, testa
eliminacije i ekspozicije. Češće se javljaju teškoće u identifikaciji
alergena.
Lečenje
Kod eksudativnih
promena aplikuju se antiseptične obloge, kortikosteroidne kreme, po
potrebi antibiotske masti. U hroničnim stanjima se aplikuju
kortikosteroidne masti, preparati katrana obično u kombinaciji sa
indeferentnim kremama. U opštoj terapiji ordiniraju se antihistaminici, a
kada su promene generalizovane kortikosteroidi u kraćim razdobljima.
Veliki značaj ima profilaksa u vidu izbegavanja kontakta sa
odgovarajućim alergenima i naročito zaštita kože (zaštitne rukavice,
kreme paste). Najvažnije je omogućiti da se koža koja je zahvaćena
ekcemom ne isušuje, što se postiže hidrantnim kremama i kremama kojima
se omekšava koža. Kada koža zahvaćena ekcemom počne da svrbi treba
namazati neku od ovih krema i naravno treba izbegavati češanje.
