Echinococcus granulosus je jedna od najmanjih cestoda (pantljičara),
dugačka je samo 3-6 mm.
Cestode su segmentirani, pljosnati crvi. Sve
cestode su hermafroditi. Morfološki, odrasle pantljičare su građene od
glavice (scolex), vrata (colum) i člankovitog-segmentiranog tela
(strobila), kojeg čine člančići (proglotisi). Telo Echinococcus
granulosus-a čini maleni skoleks, kratki vrat i obično samo tri
proglotide. Skoleks ima na vrhu rostelum, a sa strane četiri okrugle
pijavke. Odrasla jedinka je parazit tankog creva psa i njemu srodnih
životinja. U crevu zaraženog psa često ih žive na stotine i poput resica
pokrivaju sluznicu creva, a svojim toksičnim delovanjem iscrpljuju
bolesnu životinju.
Put prenošenja
Čovek
se zarazi preko hrane i vode ili direktno kada mu pas liže ruke. U
želucu čoveka oslobađaju se embrioni i idu kroz crevni zid, a putem krvi
dospevaju u jetru ili limfogeno u vensku krv, njom u pluća i ostale
organe, mozak, slezinu, bubrege. Tu se razvijaju vezikule koje mogu biti
inilokularne ili mnogobrojne multilokularne ciste u zavisnosti od vrste
ehinokoka. Ciste imaju oko sebe hitinsku membranu, a organizam oko nje
stvara vezivnu ovojnicu.
Patološki (medicinski) značaj
Cistična
ehinokokoza pluća – dominiraju nespecifični simptomi ili je čak i
asimptomatska, pa se slučajno otkriva rendgenskim snimkom. Opisuju se
prolazni kašalj, iskašljavanje krvi, alergijske promene na koži, a kod
velikih cista i atelektaze i poremećaj disanja. Pod različitim
okolnostima (udarac u grudni koš, napor) može nastati prskanje ciste što
se ispoljava slikom anafilaktičkog šoka praćenog strahom, kašljem,
otežanim disanjem, zviždanjem, kolapsom, iskašljavanjem na puna usta
žute, slane, nekada i sukrvičave tečnosti.
Cistična ehinokokoza
jetre – klinička slika tegoba javlja se postepeno. Postoji vremenom
osećaj pritiska i bolova u trbuhu u predelu jetre, odnosno ispod desnog
rebarnog luka, a nastaje usled uvećanja ciste. Zbog direktnog pritiska
ehinokokusne ciste na žučne puteve dolazi do žutice, a pritiskom na venu
portu i do ascitesa (nakupljanja tečnosti u trbuhu). U kliničkoj slici
tegobe se mogu javiti usled pritiska na okolne organe, želudac i
duodenum, te nastaje povraćanje, a pritisak na debelo crevo daje
nadutost, meteorizam i zatvor. Ciste koje su velike, a nalaze se na
prednjoj strani, mogu se napipati preko trbušnog zida. Razvoj ovog
oboljenja može biti različit. Ehinokok može spontano da izumre ili pod
dejstvom lekova kada dolazi do resorpcije tečnosti, a sadržaj se
kalcifikuje. Međutim, kod velike ciste može doći do rupture (pucanja)
ciste i izliva tečnosti u trbušnu šupljinu i širenja mase cisti po
trbuhu, odnosno sekundarne ehinokoze. Ruptura je praćena šokom, nekada
smrću.
Dijagnoza
Postavlja se na
osnovu pregleda, rendgenološkog snimka, ultrazvuka, CT-a (skenera), NMR
(nuklearne magnetene rezonance), uz laboratorijske analize (povećanje
eozinofila u krvi) i pozitivne alergijske reakcije.
Lečenje
Svaku
ehinokoknu cistu, ukoliko lokalizacija dozvoljava, treba hirurški
odstraniti. U Slučajevima kontraindikacija za hirurško lečenje
(veličina, lokalizacija, teško opšte stanje) primenjuje se višemesečna
terapija mebendazolom.
