Dijafragmalna hernija je poremećaj koji nastaje kada abdominalni organi prođu u grudnu duplju kroz neki nenormalan otvor u dijafragmi. Češće se javlja na levoj strani.
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka ove hernije može biti netraumatski i traumatski. Netraumatska hernija može biti urođena ili stečena. Traumatska hernija nastaje posle raznih povreda ili hirurških intervencija. Najčešći oblik dijafragmalne hernije je hijatusna hernija, kod koje kardija i fundus želuca prolaze kroz ezofagusni otvor, u grudnu duplju. Pojačan intraabdominalni pritisak, koji se javlja pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju, trudnoći i u prisustvu ascitesa, doprinosi nastanku hijatusne hernije.
Klinička slika
Urođene hernije se odlikuju trijasom: dispneja ( otežano disanje), cijanoza ( modrilo) i dekstrokardjia (desno lokalizovano srce). Novorođenče najčešće umire nekoliko dana posle rođenja zbog disajnih, želudačnih i cirkulacijskih poremećaja.
Stečene netraumatske hernije imaju različite simptomatologiju, zavisno od stepena suženja otvora, veličine hernije i stepena regurgitacije želudačnog sadržaja. Zbog neupadljivih simptoma ova hernija se često otkriva slučajno, pri rendgenološkom pregledu. Važan simptom je bol koji se javlja kod promene položaja, pri fizičkim naporima i posle uzimanja hrane. Ostali simptomi su štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje s pojavom krvavljenja, kada dođe do erozije završnog dela jednjaka. Bol se širi naviše, ispod sternuma (grudne kosti) i prema leđima i ramenu, podsećajući na bol kod angine pektoris.
Stečene traumatske hernije posebno su značajne jer se sve češće javljaju pri saobraćajnim nesrećama i povredama na radu. Prisustvo jetre kao čvrstog organa na desnoj strani utiče da se povrede, odnosno rascepi dešavaju skoro uvek na levoj strani. Kod manjih povreda simptomi su oskudni. Kod obimnijih oštećenja javljaju se bol, dispneja, štucanje, povraćanje, krvarenje i šok.
Fizičkim pregledom otkriva se ograničena pokretljivost dijafragme, perkutorna tmulost – ako je u deo grudnog koša ušao organ u kome ima tečnosti, a nekad postoji i potiskivanje srca sa aritmijom.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, fizičkog pregleda i rendgenološkog pregleda u ležećem (Trendelenburgovom) položaju. Ezofagoskopija je potrebna radi potvrde dijagnoze.
Lečenje
Kada hernija ne pravi značajne tegobe, lečenje nije potrebno, već se preporučuje određeni režim života sa češćim uzimanjem manjih obroka hrane bez masti i jakih začina, izbegavanje obroka uveče pred spavanje i ležanje sa uzdignutim gornjim delom tela. Simptomi se mogu ublažiti davanjem antacidnih lekova, a ako postoji sideropenijska anemija, daju se preparati gvožđa.
Urođene i traumatske hernije leče se hirurškom intervencijom.
