Dijabetesna nefropatija podrazumeva sva oštećenja bubrega u bolesnika sa dijabetesom. Promene koje nastaju su glomeruloskleroza, arterionefroskleroza, hronični intersticijumski nefritis, papilarna nekroza i različite lezije tubula.
Klinička slika
Dijabetesna nefropatija se klinički definiše kao prisustvo perzistentne proteinurije (prisustvo proteina u urinu) više od 0,5g / 24 h u dijabetičnih bolesnika sa izraženom retinopatijom i povećanim krvnim pritiskom, a u odsustvu infekcije urotrakta ili srčane slabosti. Masivna proteinurija može da dovede do nefrotskog sindroma. Krvni pritiasak je povišen, snižava se potpuno glomerulska filtracija, a kada padne ispod 50%, dolazi do povišenja azotnih produkata u krvi. Hronična bubrežna insuficijencija progredira sa pojavom simptoma uremije. Prisutna je autonomna neuropatija sa poremećajem u funkciji digestivnog trakta, bešike, gonada; i druge komplikacije dijabetesa (periferna neuropatija, dijabetesno stopalo, retinopatija).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, intravenske urografije i dr.
Lečenje
U lečenje dijabetsne nefropatije primenjuje se dobra kontrola glikemije, kontrola povišenog krvnog pritiska i umeren hipoproteinski režim ishrane. Kontrola hipertenzije ACE inhibitorima ili antagonistima kalcijuma usporava progresiju propadanja bubrežne funkcije. U terminalnoj uremiji primenjuju se dijaliza i/ili transplantacija bubrega.
