Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju.
Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Podeljeni su u tri roda: Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje…), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).
Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.
Gljive iz roda trihofitona izazivaju oboljenja dlake, brade, neobrasle kože, interdigitalnih prostora, dlanova, tabana i noktiju. Specijesi mikrosporuma izazivaju oboljenja kosmatog dela glave, gole kože a retko izazivaju infekcije noktiju, dok specijesi epidermofitona nikada ne napadaju dlaku a uzročnici su oboljenja stopala, pregiba i noktiju.
Ovde spadaju: Tinea capillitii, Trichophytia capillitii, Microsporia capillitii, Tinea barbae, Tinea pedis, Tinea manuum, Tinea cruris, Tinea corporis, Tinea unguinum i dr.
Dijagnoza dermatofitija se postavlja na osnovu epidemiološke anamneze, kliničke slike, nativnog preparata, kulture materijala, pregleda Woodovom lampom.
Dermatofitije se leče oralnim i/ili lokalnim antimikoticima u zavisnostima od vrste oboljenja i specijesa.
