Solarni dermatitis predstavlja kožno oboljenje izazvano UVB zračenjem, a histološki se karakteriše pojavom „sunburn“ ćelija.
Uzrok nastanka
Dermatitis solaris nastaje kod osoba sa inače normalnom fotoosetljivošću. Sunčevo svetlo je naročito bogato UVB zracima na moru ili na velikim nadmorskim visinama, gde je važna i refleksija UVB zraka od vode, snega ili peska. Često nastaje kod osoba svetle puti u vreme pojačanog sunčevog zračenja.
Klinička slika
Dermatitis solaris počinje 4 do 6 sati posle sunčanja, a povlači se 72 sata posle ekspozicije suncu, uz razvitak pigmentacija. Koža je intezivno crvena uz osećaj pečenja. Posle 2-3 dana koža počinje da se ljušti. U težim oblicima, koji se karakterišu pojavom bula i vezikula (mehurova), mogu se javiti i opšti simptomi kao što su osećaj slabosti, glavobolja, povišena telesna temperatura i kolaps cirkulacije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda. U histološkoj slici su karakteristične „sunburn“ ćelije u Malpigijevom sloju kože. Nekada se zapaža i vakuolizacija bazalnih ćelija. Kod težih oblika se vidi fokalna ćelijska nekroza i vezikule. Krvni sudovi u gornjem dermisu su dilatirani (prošireni).
Lečenje
Lokalno se primenjuju antiflogistici, masti za hlađenje i kortikosteroidi u obliku krema ili emulzija. Kod težih oblika, sa povišenom telesnom temperaturom, indikovana je primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
