Ascaris lumbricoides (velika dečija glista)

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60×45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji.

Put prenošenja

Infekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci.

Patološki (medicinski) značaj

Askarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i  crevne smetnje.
Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome „verminozne pneumonije“, tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva,  izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi.
Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva).
Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva.
Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku.
Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi.

Lečenje

Sve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol.

Actinomyces israelii

Actinomyces israelii je sporogena Gram pozitivna anaerobna bakterija. Zbog svoje filamentozne strukture A. israelii  dugo je svrstavana među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu.

Put prenošenja

Da bi se bolest manifestovala, A. israelii se mora naći u anaerobnim uslovima što se dešava najčešće pri povredama, ekstrakciji zuba, hirurškim zahvatima.

Patološki (medicinski) značaj

Aktinomikoza je hronično zapaljenje kože i potkožnog tkiva. Bolest se manifestuje u tri oblika:

cervikofacijalni
torakalni
abdominalni

Cervikofacijalni oblik manifestuje se promenama u predelu vrata u vidu tvrdih, tamnocrvenih infiltrata koji se raspadaju, apscediraju. Brojni apscesi se dreniraju preko fistula. Iz njih se secernira lepljiv, gnojav sadržaj neprijatnog mirisa, u kome se nalaze karakteristične sumporne granule. Promene zahvataju i kost.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i mikrobioloških ispitivanja – dokazom druza (kolonije uzročnika) u gnoju, bioptičnom i aspiracijskom materijalu.

Lečenje

Lek izbora je penicilin G. Daju se visoke doze penicilina. Lečenje obično traje između 3 i 8 meseci. Kod preosetljivih na penicilin preporučuju se adekvatne doze tetraciklina, rifampicina, eritromicina. Hirurška terapija podrazumeva inciziju i drenažu apscesa i eksciziju fibroznih promena.

Aspergillus

U Rod Aspergillus spadaju gljivice uzročnici aspergiloze. Predstavnici su:

Aspergillus fumigatus, a zatim
A. flavus i
A. niger.

Morfološki obrazuju razgranati micelium sa septalnim hifama koji se zove aspergilom. Hife se završavaju proširenjem (konidiofor) na kome su radijalno raspoređene konidiospore (podseća na maslačak). Ove gljivice su veoma široko rasprostranjene u prirodi: rastu na opalom lišću, u skladištima žita, stajskom đubrivu, senu u drugim materijama biljnog porekla, a često su u sastojak saprofitne flore u ustima.

Put prenošenja

Spore aspergilusa mogu se naći na tlu i u vazduhu tokom cele godine i u disajne organe dospevaju udisanjem. Uprkos tome bolest se ne javlja često jer je zahvatanje pluća skoro uvek povezano sa smanjenim imunološkim sposobnostima bolesnika.

Patološki (medicinski) značaj

Plućna aspergiloza najčešće je gljivično oboljenje pluća. Bolest u plućima ispoljava se najčešće u vidu micetoma (aspergilusna lopta, aspergilom), a ređe kao invazivna aspergiloza ili alergijska bronhoplućna aspergiloza.
Aspergilom se može razviti kada spore uđu u plućnu šupljinu nastalu usled neke prethodno postojeće bolesti kao što su tuberkulozne kaverne, bronhiektazije, apsces pluća, plućne ciste, emfizemske bule ili karcinom sa šupljinom. Gljivica obično ne vrši invaziju zida šupljine u kojoj se nalazi, i ne daje izražene kliničke simptome. Kada simptomi postoje, oni se najčešće ispoljavaju u vidu kašlja sa hemoptizijama (iskašljavanje krvi). Lopta se može lagano povećavati tokom više godina.
Invazivna aspergiloza javlja se kada je oslabljena otpornost organizma, bolest se ispoljava u vidu akutne primarne nekrotizujuće pneumonije sa stvaranjem apscesa i invazijom krvnih sudova sa pojavom tromboze. Ovo je vrlo redak oblik bolesti-opisan je uglavnom kod zemljoradnika koji su bili izloženi velikoj koncentraciji spora iz zrnevlja žitarica. Posle obilne inhalacije spora aspergilusa u prethodno zdravih osoba može da se javi jedan oblik manje opasne invazivne aspergiloze u vidu akutnog pneumonitisa, koji spontano prolazi tokom nekoliko nedelja.
Alergijska bronhoplućna aspergiloza odlikuje se napadima astme koji su otporni na lečenje kao i iskašljavanjem sputuma sa mrkim čepovima, u kojima se mogu naći prouzrokovači.
Sekundarna plućna aspergiloza obično se ispoljava u osoba s napred navedenim teškim oboljenjima koja su praćena smanjenom odbrambenom sposobnošću organizma, kao i prilikom terapije antibioticima, kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima. Često je progresivna i fatalna, osim pluća može da zahvati i druge organe.
Aspergillus flavus luči aflatoksin koji dovodi do nastanka aspergilotoksikoze. Oštećuje jetru i može da dovede do razvoja karcinoma.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, nalaza gljivice u ispljuvku ili u kulturi, rendgenografije, direktnog preparat, kultivacije i seroloških ispitivanja.

Lečenje

Kada postoji aspergilom u plućnoj šupljini, može se pokušati sa davanjem ekspektorantnih lekova da bi se pomoglo iskašljavanje sadržaja iz šupljine. Kada postoje ponavaljane hemoptizije, aspergilom se odstranjuje lobektomijom. Davanje antigljivičnog leka amfotericina B nije od koristi u bolesnika s aspergilomom, ali se taj lek mora primeniti u infuzijama glikoze 5% kod invazivne plućne i diseminovane aspergiloze, poželjna je kombinacija ovog leka s nekim od antigljivičnih lekova koji se daju oralno kao što su flucitozin ili itrokonazol.