Juvenilni hronični artritis (JHA) ne predstavlja jedinstveno
oboljenje, sa jedinstvenom etiologijom, patogenezom i kliničkim tokom,
već skup više nozoloških celina dečjeg uzrasta. JHA je termin koji se
odnosi na sva hronična nesupurativna zapaljenja jednog ili više
zglobova, koja počinju pre 16. godine života, traju neprekidno tri
meseca ili duže, uz ispoljavanje bola, otoka i ograničene pokretljivosti
zahvaćenih zglobova.
Uzrok nastanka
Etiologija
JHA nije poznata a provokativnu ulogu izgleda mogu imati i spoljni i
unutrašnji faktori: infekcija, genetski faktori, imunološki faktori.
Klinička slika
Na
osnovu kliničke slike, odnosno početka bolesti, u toku prvih 6 meseci
mogu se razlikovati tri oblika: sistemski, poliartikularni i
monooligoartikularni.
Sistemski oblik
– sreće se u 20 – 40% obolele dece, obično u najmlađem uzrastu. Za
dijagnozu ovog oblika neophodno je pisustvo visoke temperature i bar još
jednog tipičnog znaka bolesti, ospe, generalizovane limfadenopatije,
splenomegalije ( uvećanje slezine), hepatomegalije ( uvećanje jetre) ili
perikarditisa ( zapaljenje srčane kese). Temperatura je obično visoka
(39 – 40°C), u večernjim satima, uz jutarnju normalnu vrednost, obično u
toku više nedelja, čak i meseci-uz malaksalost, gubitak apetita i
telesne težine, ponekad uz pojavu konvulzija. Ospa se javlja u oko 90%
ovog oblika bolesti, ispoljava su u vide makula ili makulopapula, obično
na koži grudnog koša i trbuha, kao i gornjih delova ekstremiteta, ređe
na licu, dlanovima i tabanima. Postojeće promene su bledoružičaste,
jasno ograničene, sa promerom 2 – 10 mm, i jače su izražene na mestima
koja su izložena mehaničkoj iritaciji. Limfadenopatija, splenomegalija i
hepatomegalija se mogu javiti u akutnom stadijumu i u vrlo ozbiljnim
oblicima bolesti. Uvećane limfne žlezde su obično lokalizovane u predelu
vrata, aksilarno (pazuh), ingvinalno (prepone) i što je
karaketristično, u kubitalnom (lakat) predelu.
Promene na
zglobovima mogu se ispoljiti nedeljama, ponekad i mesecima pre pojave
bolesti, u vidu bolova u zglobovima i jutarnje ukočenosti. U toku prva
tri meseca bolesti artritis se razvija u 90% bolesnika. Pri tome
artritis zahvata simetrično zglobove kolena, ručja, skočne zglobove i
zglobove tarzusa (koren stopala). Serozitis se obično ispoljava u vidu
izolovanog perikarditisa, uglavnom prethodi pojavi artritisa i prati
egzarcebacije bolesti uporedo sa pojavom ospe, limfadenopatije i
splenomegalije. Druge visceralne manifestacije mogu se ispoljiti u vidu
miokarditisa, pleuritisa, plućne fibroze, cerebralnih embolija,
amiloidoze bubrega ili glomerilitisa.
Poliartikularni oblik
– najčešći je i karakteriše se destruktivnim simetričnim zapaljenjem 5
ili više zglobova. Bol u zglobovima je više izražen nego u sistemskom
obliku bolesti, praćen je palpatornom osetljivošću sinovije, kao i bolom
pri pokretu zglobova. Obično zahvata kolene zglobove, skočne, zglobove
ručja ali i sitne zglobove šake i stopala. Nastali poliarteritis može
biti neprekidno progresivan ili ide po tipu naizmeničnih remisija i
egzacerbacija bolesti, dovodeći do raznih tipova deformacija zglobova.
Zahvatanje temporomandibularnih zglobova uslovljava sporiji rast donje
vilice i pojavu tipičnih deformiteta po tipu mikrognatije i retrognatije
(manja donja vilica od gornje). Vanzglobne promene su u ovom obliku
bolesti manje izražene i mogu se ispoljiti povišenom telesnom
temperaturom (do 38°C), limfadenopatijom, ređe pojavom ospe, hepato i
splenomegalije. Najteža vanzglobna manifestacija je hronični
iridociklitis, koji ima polagan i podmukao tok, vodeći gubitak vida.
Postoje dva oblika ispoljavanja poliartikularnog JHA:
seropozitivni poliartritis, koji se obično javlja u devojčica posle
8. godine starosti i u kojih je reumatski faktor (RF) trajno pozitivan,
postoji prisustvo potkožnih čvorića i moguć je razvoj teških
destruktivnih promena zglobova.
seronegativni poliartritis, koji
obuhvata decu sa negtivnim RF, u mlađem uzrastu, takođe češće kod
devojčica, uz retko postojanje potkožnih čvorića i bez karakterističnih
imunoloških oblika, prognoza bolesti je nešto bolja.
Mono ili
oligoartikularni oblik – odlikuje se zahvatanjem 1 do 4 zgloba, početak
bolesti je postepen, bez temperature i opštih simptoma. Artritis obično
zahvata jedan ili više zglobova na donjim ekstremitetima (koleno,
skočni, koksofemoralni-kuk), ređe na gornjim ekstremitetima (lakat,
ručje), pri čemu bol obično nije jak, te na artritis ukazuje postojanje
jutarnje ukočenosti, otoka i otežane pokretljivosti zgloba.
U ovom obliku postoji više podtipova ispoljavanja:
oligoartritis, koji se javlja u dečaka u periodu puberteta, i u
daljem toku pokazuje razvoj bilateralnog sakroilitisa i ankilozirajućeg
spondilitisa
oligoartritis, pretežno u devojčica između prve i
pete godine starosti, benignog toka, ali i često komplikovan hroničnim
iridociklitisom malignog toka
oligoartritis, bez za sada jasno definisane kliničke slike uz odsustvo RF i HLA – B27.
Dijagnoza
Dijagnostički
kriterijumi: početak bolesti pe 16. godine, zapaljenje jednog ili više
zglobova, kontinuirano trajanje oboljenja najmanje tri meseca i
isključenje drugih oboljenja. Od pretraga karaketeristične su
laboratorijske (povećana sedimentacija, C-reaktivni protein i
fibrinogen, RF, ANA, imuni kompleksi) i radiološke promene.
Lečenje
Lečenje
JHA obuhvata kompleks mera koje se odnose na negu i ishranu deteta,
edukaciju deteta, roditelja i po potrebi, nastavnika, pogodan odnos
odmora i ativnosti, primenu fizikalnih procedura, balneoterapije,
medikamentnog (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, soli zlata, D –
penicilamin, glikokortikoidi, imunosupresivni lekovi) i hirurškog
lečenja.
