Histoplasma capsulatum >>>
Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje.
Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Spore su obavijene debelom kapsulom koja ima zrnaste izraštaje.
Put prenošenja
Domaćini su ptice i slepi miševi i njihovim izmetom se kontaminitra tlo. Čovek se inficira udisanjem prašine u kojoj se nalaze spore. Bolest se ne može prenositi sa jednog na drugog čoveka.
Patološki (medicinski) značaj
Histoplazmoza je infektivno oboljenje izazvano gljivicom Histoplasma capsulatum i najčešće zahvata pluća, a u ređim slučajevima može se širiti i na druge organe.
Najveći broj inficiranih prolazi asimptomatski. Kod simptomatskih oblika bolest se manifestuje 3-17 dana nakon ekspozicije. Kada se simptomi jave, bolest prolazi u vidu akutne respiratorne infekcije, jer Histoplasma najčešće zahvata pluća. Simptomi su generalizovana malaksalost, visoka temepratura, bol u grudima i suv, neproduktivan kašalj. Nekada prelazi u hronični oblik u vidu emfizema i sl.
Diseminovani oblik može biti fatalan ukoliko se pravovremeno ne leči. Najčešće nastaje kod odojčadi i male dece i karakteriše se visokom temperaturom, iscrpljenošću i hepatosplenomegalijom (uvećane jetra i slezina).
Hronični diseminovani oblik duže traje, javlja se kod osoba sa oslabljenim imunitetom (oboleli od malignih oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteridima, HIV, transplatacija organa) i karakteriše se groznicom, anemijom, hepatitisom, pneumonijom (zapaljenje pluća), perikarditisom (zapaljenje srčane kese), meninigitisom i ulceracijama u ustima, na jeziku, nosu i larinksu.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, dokazom uzročnika u sputumu i bioptičkim uzorcima, direktnom preparatu, kulturi i na osnovu seroloških reakcija (ELISA, RVK; imnoflorescencija).
Lečenje
Kod asimptomatskih i blažih slučajeva, lečenje nije potrebno. Kod težih oblika daju se antifungicidi, amfotericin B, itrokonazol ili ketokonazol.
