Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete izrazito
pokretan i Gram negativan bacil. Helicobacter pylori je spiralna
bakterija koja je nađena na sluznici želuca.
Jedina je bakterija koja
može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo
kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici,
otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama,
u pljuvački, a dokazan je i u stolici.
H. pylori infekcija
praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam
domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala H.
pylori infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i
celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do
pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski
gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom.
Put prenošenja
Način
prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja
saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od
zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:
želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži
veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.
Postoje
i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko
mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim
istraživanjima.
Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim
socio – ekonomskim uslovima. HP infekcija je najčešća u dece koji krevet
dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka
prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno
sebi u usta. Infekcija je češća i u dece koja su smeštena u ustanove
različitog tipa.
Patološki (medicinski) značaj
Agresivnost
bakterije s jedne i osetljivost domaćina s druge strane, verovatno su
odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju
samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u
drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora
(karcinoma ili limfoma želuca).
Najčešći simptom je bol koji je
uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko
dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se
javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje
unosom hrane. Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja
hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i:
gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom,
nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo
blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta
komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.
Mikrobiološka dijagnostika
Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:
invazivni (pregled sondom – endoskopski pregled uz ciljano uzimanje
uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u
serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se
već uzimala terapija),
pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika.
Lečenje
Želudačni
ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju
uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu
zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na
kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje
lučenja kiseline.
Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:
H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)
Terapija
je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima
koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv.
trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s
lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin +
amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše
njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava
bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se
endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene
terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao
pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije
potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja
kiseline.
Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.
