Izazivač je gram negativna bakterija šigela. Izvor zaraze je oboleo čovek i kliconoša.
Mehanizam prenošenja infekcije je fekalnooralni. Prenosi se preko kontaminirane hrane, vode, prljavih ruku i kontaminiranih predmeta. Javlja se tokom leta i početkom jeseni a najosetljivija su deca.
Klinička slika
Inkubacija se kreće od 1-7 dana. Bolest može da počne postepeno prodromalnim simptomima (gubitak apetita, neraspoloženje, umereno povišenje telesne temperature) ili naglo.
Kod naglog početka bolesti zapaža se jeza, drhtavica, temperatura se povišava do 39-40°C. Pored toga dolazi do pojave glavobolje, bolova u trbuhu, u zglobovima i malksalosti. Kod dece tokom ove faze zapaža gađenje, povraćanje i proliv. Bol u trbuhu se pojačava, često je po tipu kolika i praćen nagonom za defekaciju. Stolice su kašaste i njihov broj se kreće 2 do 3 i više za 24 časa. Bolesnici se žale na osećaj prisustva stranog tela u rektumu, osećaj napetosti. Stolica je u početku kašasta, fekulentna, a kasnije postaje afekulentna, krvavo sluzava, pa se označava kao „dizenterični ispljuvak“. Defekacije su količinski male pa bolesnici gube male količine tečnosti. Prisutna krv u stolici nije pomešana sa fekalijama već je u vidu žile ili kapi.
Pregledom ovakvih bolesnika zapaža se suv i obložen jezik, pad krvnog pritiska, srčani tonovi su tihi i javlja se šum na srcu. Bolesnici su uznemireni, konfuzni ili pate od nesanice. Bolest obično traje 4-5 dana kada dolazi do postepene normalizacije telesne temperature, smanjuje se intoksikacija i bolovi u trbuhu.
Klinički oblici mogu biti različiti, podela je izvršena na osnovu kliničkih manifestacija (tipični i atipični), prema stepenu ispoljenosti kliničkih manifestacija (subklinička, laka, srednje teška, teška forma bolesti). Poseban entitet je postdizenterični sindrom koji se odlikuje poremećajem crevnih funkcija godinama posle preležane bacilarne dizenterije.
Dijagnoza
Pri postavljanju dijagnoze poseban značaj imaju epidemiološki podaci ,klinički nalaz, a potvrđuje se bakteriološkim (uzimaju se tri uzastopne stolice) i rektoskopskim pregledom.
Lečenje
Sastoji se od nadoknade tečnosti i elektrolita, etiološke terapije i dijetetskog režima. Lakši oblici bolesti se rešavaju se unosom tečnosti na usta, dok teži unosom rehidromineralizacione terapije infuzijom (fiziološki rastvor, Ringer rastvor, rastvor glikoze i dr.). Kod teških oblika daju se i plazma, albumini, zamena za plazmu i dr. Etiološka terapija se sastoji od primene ampicilina, cefalosporina treće generacije, aminoglikozida. Sprovodi se 5-7 dana. Dijetetski režim podrazumeva adekvatan unos tečnosti, proteina i ugljenih hidrata.
