Dishidroza se danas tumači kao ekcemski način reagovanja palmoplantarnog epiderma na razne stimulanse.
Endogeni faktori su konstitucija i atopija, a egzogeni faktori: hemijski agensi (iz udaljenih žarišta ili uneti per os, kaustična sredstva, deterdženti, nikl, kobalt, neomicin, penicilin i drugi lekovi), mikrobni agensi (iz udaljenih žarišta-dermatofiti, kvasnice, bakterije), sezona, mikroklima, znojenje, emocionalni stres.
Klinička slika
Klinička slika dishidroze se u akutnom stadijumu najčešće odlikuje malim čvrstim vezikulama ispunjenim bistrim sadržajem, koje su utisnute duboko u epiderm, tako da često izgledaju kao papule. Mogu biti na neizmenjenoj ili na inflamiranoj, eritematoznoj koži. Smeštene su na palmarnim i bočnim stranama dlanova i prstiju ruku i na plantarnim i bočnim stranama stopala i prstiju nogu. Javljaju se u naletima, najčešće s proleća i leti, mada ne moraju imati sezonski karakter, što obično zavisi od etiološkog faktora. Naletima često prethodi osećaj žarenja, neugodnosti ili svraba, a manifestne promene su praćene izuzetno jakim svrabom.
Dalji tok bolesti može biti dvostruk: ili dolazi do brzog sasušivanja vezikula i deskvamacije, ili vezikule konfluiraju, dobijaju izgled bula, često sa hemoragičnim ili gnojnim sadržajem ako je nastala sekundarna infekcija. Krov bula prska, nastaju erozije i vlaženje, često ragade, što je praćeno bolom. Novi naleti bolesti mogu nastati u vreme dok još nije došlo do sanacije prethodnih promena.
U klasičnom akutnom obliku koji se dosta retko sreće, javlja se burna vezikulo-bulozna, ili od početka bulozna reakcija, koja zahvata dlanove i tabane sa mogućim širenjem i na dorzalne strane šaka i stopala. Često nastaje sekundarna infekcija sa celulitisaom i limfangitisom uz promenu opšteg stanja. Novi recidivi mogu biti blaži. Mogu se javiti i sekundarne promene na noktima.
Nekada vezikule mogu biti diskretne, brzo se sasušuju i ostavljaju za sobom mrko žućkaste plakove sa sitnom deskvamacijom na periferiji i istanjene ružičaste mekane plaže, koje mogu imati izgled atrofije.
U hroničnim oblicima nastaje hiperkeratoza sa ragadama, najčešće na središnjim delovima dlanova. Nekada se nađu pojedinačne vezkule koje upućuju na dishidrozu. Ova forma se najčešće javlja kod muškaraca srednjih i odmaklih godina.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, histopatološkog nalaza, epikutanog testiranja, eventualno na osnovu oralne provokacije metalima i isitivanja fokusa.
Lečenje
Lečenje zavisi od kliničkog oblika i intenziteta ispoljavanja. Kod blažih oblika može doći do spontane sanacije za 1-2 nedelje. Lokalno se primenjuju antiseptični oblozi od rastvora hipermangana ili aluminijum subacetata i potentni kortikosteroidi u obliku krema. Sistemski primenjeni kortikosteroidi daju bolje rezultate u početnim fazama. Antibiotici daju zaštitu od sekundarne infekcije. U kupiranju svraba mogu biti od koristi antihistaminici. U subakutnim i recidivantnim oblicima koriste se kortikosteroidi lokalno, eventualno pod okluzijom. Hronične hiperkeratotočne forme su najupornije. Uz lokalno aplikovane kortikosteroide, primenjuju se keratolitici, preparati katrana, a najdelotvorniji su aromatični retinoidi. Pokušani su i drugi modaliteti terapije: PUVA, lokalna PUVA, dijeta bez nikla i dr. Lečenje je mukotrpno i ne mnogo efikasno. Ako se ne nađe i ne otkloni uzrok, ono je samo simptomatsko. Javljaju se novi recidivi.
