Azoospermija
Broj spermatozoida, normalno u mililitru, kreće se iznad 60 miliona. Shodno broju spermatozoida utvrđuju se sledeći termini:
60 -120 miliona u mililitru naziva se normospremija
20 – 60 miliona u mililitru naziva se hipospermija
manje od 20 miliona u mililitru je oligospermija
kada u spermi nema spermatozoida – azoospermija
Azoospremija može biti:
sekretorna
ekskretorna
Sekretorna azoospermija
To je stanje u kojem testisi ne proizvode spermatozoide. Najčešći uzroci za ovo stanje su:
genetske mutacije ili nenormalan kariotip (Klinefelter sindrom)
obostrani kriptorhidizam (kada testisi nisu spušteni u skrotum)
upala testisa
hormonski deficiti
radioterapija ili hemioterapija u sklopu raznih malignih bolesti
Vrlo je bitno da se odredi koji je tip sekretorne azoospermije. U zavisnosti od nivoa FSH (folikulostimulirajući hormon), postoje tri tipa:
azoospermia sa visokim FSH
azoospermia sa normalnim FSH
azoospermia sa niskim FSH
Dijagnoza
Postavlja se anamnezom, kliničkim pregledom, spermatogramom, mikroskopskim ispitivanjem jer često makroskopski izgled sperme ne ukazuje na ovaj poremećaj, hormonskom dozažom, biopsijom testisa.
Lečenje
Terapija je u principu moguća jedino ukoliko postoji nedostatak FSH, u nekim je jedino moguće sačekati spontani oporavak, na primer, kod hemioterapije i zračenja, a kod genetskih uzroka ili teških oštećenja testisa posle upale i traume, prognoza je loša. U nekim slučajevima u tkivu testisa postoje spermatozoidi u malom broju (ali da bi se to utvrdilo potrebno je uraditi biopsiju testisa) pri čemu se neki od tih spermatozoida može upotrebiti za intracitoplazmatsku injekciju spermatozoida (ICSI).
Ekskretorna azoospermija
Produkcija spermatozoida je moguća ali zbog prepreka u semevodima spermatozoidi ne dospevaju u ejakulat i pri mikroskopskom pregledu se ne nalaze. Uzroci su urođeni ili stečeni defekti (prepreke) u semevodima na svim nivoima. Urođene anomalije najčešće pogađaju početak semevodnih kanala, tzv. visoke anomalije kod kojih nije došlo do pravilnog spajanja odvodnih kanala sperme. Stečene opturacije su posledica povreda, operacija ili infekcija.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja anamnezom, spermatogramom, kliničkim pregledom, hormonskom dozažom, ultrazvukom ili radiološkom i hirurškom eksploracijom.
Lečenje
Terapija je hirurška i prognoza je dobra (60% uspeha).
